Безброј је разлога за незадовољство запослених у просвети, те је сваки бунт и исказивање незадовољства охрабрујуће. То покуазује да смо још увек живи, али за успех је потребно више од тога.
Када говоримо са синдикалног становишта, изградња капацитета за успешну борбу подразумева и способност да се штрајком и протестом, као крајњим средством, успешно окончају преговори са надлежним институцијама. Оно што нама у овој једначини недостаје јесте јединство запослених, а њега нема због ничим оправданог ега челника репрезентативних синдиката и међусобних сујета оних који би морали да окупљају, а не да разједињују. Најављени штрајк и протест Уније синдиката просветних радника Србије само је последњи доказ напред изнетих чињеница, те се Независни синдикат просветних радника Војводине (НСПРВ), посебно због чланства које ради у установама где постоје оба синдиката, невољно мора одредити о најављеном штрајку и протесту.
Унија, као репрезентативна синдикална организација, има апсолутно право и законску могућност да о својим поступцима самостално одлучује. Таква је и одлука о најављеном штрајку и протесту. Са другима се нису консултовали и никога нису, осим у медијима, позвали на заједничко деловање. Истрајавање у одлуци о несарадњи са другим сидникатима највише кошта баш Унију, али кошта и све нас. Обашка што је таква одлука Уније антисиндикална и супротна здравом разуму. Јасно је да без јединства запослених у образовању нисмо достојан противник.
Надаље, све и да медијски позив уважимо као званичан, остаје питање изнетих захтева. НСПРВ сматра да, када говоримо о заради, једини захтев мора бити законитост у њеном обрачуну. Играње процентима „повећања“, који до јануара при овој инфлацији неће значити ништа, јесте део игре коју је тренутна власт наметнула као тему, али синдикати на то никако не би смели да пристају. Влада Р. Србије је донела цену рада у образовању, а такође је донела и Уредбу о коефицијентима. Када би ти важећи акти живели и у пракси и када држава не би незаконито уговарала зараде испод вредности минималне (коју је такође иста Влада Србије усвојила), никаквих проблема не би ни било. Дакле, иза захтева за увећање зараде од 20% никако не можемо стати јер је то и даље незаконито, а и много мање него што нам закони Р. Србије гарантују.
Комбинована одељења у вишим разредима јесу нонсенс, али нонсенс дефинисан Законом о основној школи. Очигледно су и у Министарству схватили да је то непримењиво. Стручно упутство само прописује одредбе поменутог закона и повлачењем Стручног упутства проблем се само „гура под тепих“. Неопходно је мењати законске оквире. Једнако је и када говоримо о смањењу максималног броја ученика у одељењу. Таква измена свакако не може бити плод само наших жеља, већ и наших могућности. Како да се 1. септембра, при већ формираним одељењима тако нешто проведе? Имамо ли људских ресурса за то? Колико новог новца је потребно у буџету за тај нови издатак? Камо среће да смо ове аргументе изнели на неком састанку просветних синдиката, састанку који би морао претходити најави штрајка и протеста, али тог састанка нажалост није ни било. Дакле, неозбиљно је са оваквим захтевима улазити у штрајк, осим ако је то „традиционални штрајк“, односно малтретирање чланства зарад мало медијског простора и евентуалне користи за појединце.
На крају, данас синдикати у јавним службама имају горући проблем због закључка грађанског већа Врховног касационог суда у поступцима за регрес и топли оброк запослених на минималној заради. Оваква одлука суда даје простор законодавцу да у коефицијент сутра унесе и минули рад, рад викендом и на дан државног празника, сменски рад, путни трошак… а захтева којим би се овај проблем решио нема ни у траговима. Независни сидникат просветних радника Војводине обавио је усмене разговоре са представницима других просветних синдиката и није видео разумевање онога што нам се дешава. Поражавајуће је да смо о овој проблематици више разумевања и консензуса направили са синдикатима из других делатности, него са онима у образовању. Још једном апелујемо на синдикате да седнемо и нађемо решења у корист свих запослених. Уколико сарадња опет изостане, наш Синдикат ће размислити о даљем ширењу и ангажовању појединаца и група спремних за системски отпор и организовану акцију.
Став нашег Синдиката је да учествовање у промашеним акцијама (а најављени штрајк и протест Уније видимо баш на тај начин) не може решити нагомилане проблеме у систему образовања и нећемо позвати чланство да му се придржи. Са друге стране, бунтовни дух никада не треба гушити и НСПРВ никада никоме неће забранити да се придружи штрајку и протесту који организује неки други синдикат.