Zamolili smo kolege, a pozivamo i sve vas koji ovo čitate, da pišete o nasilju u školama, o onome što ste i sami doživeli. Potrebni su nam otvoreni razgovori i spremnost društva da razume razmere i značaj problema na koji ukazujemo.

Danas prenosimo prvo od pristiglih pisama.

“Vršnjačko nasilje je problem sa kojim se udruženo moramo boriti svi, porodica, država i predstavnici obrazovnog sistema. Ispaštaju deca koje su žrtve nasilja, a nasilnici prolaze nekažnjeno. Kazne za vršnjačko nasilje su blage, a često i izostanu.

Svakodnevno smo svedoci nemilih događaja koji se ne dešavaju “tamo negde” već upravo oko nas. Nasilje koje se vrši nad decom, nad našim kolegama, popunjava tabloidnu štampu i biva zaboravljeno.  Naša škola se godinama susreće sa vršnjačkim nasiljem od strane dece koja nemaju adekvatan nadzor svojih roditelja. Kao ustanova, kucali smo na mnoga vrata i ostali na neispunjenim obećanjima. Nasilje izvršavaju  deca raznih etičkih grupacija, socijalnog  i materijalnog statusa… Problem je što su određena deca zaštićena od strane svojih roditelja i za njih ne postoje sankcije. Dokle god zakon ne bude podjednak za sve, bićemo nemi svedoci sve učestalijih incidenata. 

Podignimo glas za ravnopravnost,prava svakog pojedinca. Vratimo sigurnost deci i dostojanstvo prosvetnim radnicima.”

Jasmina Vojnić Purčar
nastavnica srpskog jezika
Osnovna škola “Kárász Karolina”, Horgoš