Piše: Goran Herling

“Status službenog lica” odjednom je iznikao kao glavni “zahtev prosvetnih radnika”, distribuiran, kao i obično, preko omiljenih kanala aktuelne vlasti.

Da li dodela bombastog “statusa službenog lica” treba da nama, zaposlenima u prosveti, zapuši usta? Da li “povećanje plata”, kojim se ministar ovih dana naprasno razmahao u jalovom pokušaju da ugasi šumski požar iz Trstenika, treba da kupi naše ćutanje i spreči  našu reakciju u trenutku kada je cela prosveta, kao i celo društvo čiji je deo, na samrti?

I sve to, gle čuda, baš sada kada se prosvetni resor, inače najvažniji zamajac razvoja svake razvijene države na svetu, a u Srbiji predmet poruge loših đaka kojima kao po kazni upravljaju nedovoljno bitni ministri, našao u žiži javnosti? Baš ovih dana, kada je nakon nasilja nad koleginicom u Trsteniku, paravan Potemkinovih prosvetnih sela pao i razbio se u paramparčad?

Umesto da se stanje u prosveti sistemski reši, nameće nam se status službenog lica kao glavni, a u stvari po vlastodršce bezazlen i neugrožavajući zahtev, da kao zakrpa drži vodu dok “majstori, majstori”, do kraja unište prosvetu i društvo, napljačkaju se i odu? Da time prividno kupe mir kod vidno uznemirene kaste prosvetnih radnika, a suštinski ništa ne promene, jer će čak i ako neki izgrednik napadne prosvetno “službeno lice”, na partijskom sudu biti oslobođen.

Kako zaposleni u prosveti prolaze sa zakonom, videli smo nedavno u slučaju Kasacionog suda, koji je protivno svakoj pravnoj logici, bukvalno iz usta oteo topli obrok i regres ne samo našim spremačicama već i svima ostalim zaposlenima u javnim službama, a zatim, ne bi li nas zastrašio i sprečio i buduće takve pokušaje, još naplatio i sudske troškove!

O onome što se dešava van zidova učionice ili van školske kapije, koliko god imalo veze s školom, tu nam tek neće dozvoliti da svoja prava sudskim putem ostvarimo, pa makar bili i zaštićeno “službeno lice”. Huligan te tuži, huligan ti sudi…

Ne “majstori, majstori”, nismo više vaše ovce koje čitavu deceniju kao logoraši hodaju u krug, dok ih preko medija pljujete, a po školama i mimo njih bijete i zlostavljate na sve moguće načine i nećete se od odgovornosti spasiti prikrivanjem, skretanjem energije našeg opravdanog gneva, podmetnuvši nam kao kukavičje jaje po sebe bezopasne zahteve.

Ti huligani iz škola su između ostalog i kopija svojih roditelja koji nam prete advokatima i prijavama, ne bi li nam zapušili usta, kako bi nasilništvo njihove dece ostalo između četiri (školska) zida. Podseća li vas to na preporuku Predsednika građanima Srbije “tuci koga hoćeš”, predivne promocije modela ponašanja za adolescente, koje nakon takve “podrške” huliganskim porivima u mladom čoveku mi treba da lečimo i (pre)vaspitavamo?

Ponizili ste nas toliko, da se kao žrtve, a nakon nasilja nad nama od strane huligana, još od srama pred ostalim učenicima plašimo i u sopstvenu učionicu da uđemo, jer nam je vašim oprostom počiniocima krivičnih dela uništeno i ono malo društvenog ugleda koji smo imali.

U svakom slučaju, vi ste svoj “vaspitni” cilj ovime postigli: nepovredivošću huligana u osnovnim i srednjim školama “vaspitali” ste svu ostalu decu da budu poslušnici, ili ih time oterali iz sopstvene zemlje, ukoliko ne žele da se kao njihovi roditelji pretvore u crve pod nečijim nogama.

A huligani iz škola zapravo samo kopiraju one koji u ovoj državi donose najvažnije odluke – huligane iz Skupštine Republike Srbije, koji nam svakog dana preko javnih servisa promovišu nasilje sa najvišeg mesta u državi.

Nalik njihovim skupštinskim primerima “lepog ponašanja”, najprizemniji rečnik i najstrašnije uvrede sve češće lete i kroz naše učionice, dok se nastavnici prave da ih ne čuju, kako ne bi, bez ikakve svoje krivice, provodili sate i sate pišući kilometarske izveštaje i razgovarajući s roditeljima, psihologom i direktorom, dok im se neki budući predsednik opštine smeje u lice, znajući da će mu biti poklonjene ocene, uključujući i onu iz vladanja.

Stoga, ostavite svoje uobičajene šarene laže za laganje naroda preko medija, jer da zaista želite da nešto promenite u prosveti, očistili biste je pre svega od politički postavljenih školskih odbora i direktora. A za nas ne brinite – mi znamo šta nam je potrebno da bismo se zaštitili.

Dovoljna nam je naša brojnost, solidarnost nas preko 100.000 koji u prosveti radimo, solidarnost drugih sindikata, kao i milioni onih koje smo obrazovali, a koje ćemo pozvati da zaštite ne samo nas, već prosvetu kao instituciju, jer samo zajedničkom odbranom prosvete svi mi zajedno branimo budućnost sve dece koju učimo, a preko njih i budućnost svoje zemlje i svoju ličnu.

Vreme je da odbranimo svetlo znanja od mraka zaglupljivanja, prosvetu od Ministarstva prosvete, majku Srbiju i svu njenu decu od svih huligana koji njihovoj budućnosti prete…

Autor je profesor engleskog jezika u Gimnaziji “Mihajlo Pupin” u Kovačici, član Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine, aktivista, uzbunjivač i žrtva školskog i huliganskog nasilja