Još ni slučaj “Trstenik” nije dobio svoj epilog i doneo kakvu-takvu satisfakciju za žrtvu nasilja, našu koleginicu, kada se na teritoriji Školske uprave za koju sam sindikalno odgovoran desio još jedan drastičan slučaj – ovaj put vršnjačkog nasilja. U OŠ “Sonja Marinković” Subotica, nako saplitanja (blaža verzija nadležnih) ili klasičnog “čišćenja s leđa” (po rečima oca deteta), desila se teška telesna povreda, pucanje slezine, koja je kasnije hirurški odstranjena u subotičkoj bolnici.
Učenici (grupa) su teško povredili učenika. Još nam je u pamćenju pogled koleginice koja ne zna šta ju je snašlo nakon izmicanja stolice i pada, što se videlo na snimku učesnika nasilnika na društvenim mrežama, kad nas je sustiglo saznanje da je u školi izgubljen jedan ljudski organ. Jesmo li u ratu? Realnost je surova. Višegodišnje “loženje vatre na više požarišta” nažalost je dalo rezultat. Godine borbe za opstanak na svim poljima u teškoji ekonomskoj i socijalnoj situaciji, medijsko promovisanje dekadentnog ponašanja, loših uzora i idola, ekonomsko i moralno ponižavanje bitnih javnih službi i model sticanja “lake love” najčešće nasilnim putem doprinelo je ovome što imamo.
Da li je situacija teška? Da, naravno. Da li joj ima leka? Ima. Kako? Ako priznamo bolest i započnemo lečenje. Prvo treba reagovati i reći “Dosta”. Zatim zatražiti snagom argumenata sistemsku reakciju. Za neke vidove nasilja kazne se moraju pooštriti I procedure skratiti. Naravno i da se menjaju neki zakoni iz ove sfere. Pa zato služi Skupština, a ne za rijaliti! Kao što fudbaler zna da za povlačenje dresa sledi karton, neka i nasilnik razmisli pre nego što krene u izvršavanje tog akta. Početi se sa tim mora. I vezivanje pojasa nije poboljšala saobraćajna kultura, već kazna. Ako zakon garantuje bezbedno radno mesto i okruženje, nek nam naš poslodavac tj. država to obezbedi.
Vraćanje u normalu će trajati, ali neka počne što pre. Mi reagujemo i opominjemo, poslednji je čas. Ne želim da živim u državi sa prosvetom koju simboliše moj naslov. Želim bolju sa svima vama!
Generalni sekretar NSPRV
Miroljub Bjeletić