Duže vreme u predškolstvu mnogo stvari ne funkcioniše, ali čini mi se u ‘’Radosnom detinjstvu’’ i ovi zakrpljeni šavovi sada pucaju (kako kažu ‘’Svakom svoje najteže’’). Uzletele nam plavo-crvene boje pa vijore i niko niti vidi niti čuje da ne plaču deca (njima je sjajno: roditelji ne brinu da li su ih najavili ili odjavili- kakve ima veze, nije iz njihovog džepa, već svi sugrađani plaćaju, vaspitači i medicinske sestre su obrazovane i usavršene i više nego što su igde u svetu, servirke napamat znaju šta ko jede i sme da jede, spremačice ćutke dva puta brišu hol jer ipak roditelji smeju da dolaze kad i kako hoće (najviše volim one sa mini šorcevima, dekolteom i peškirom sa Štranda, jer njima je super i ništa nas ne pitaju ni o detetu ni o vrtiću).. u vrtićima se čuju vapaji zaposlenih koji su degradirani na svim nivoima, a najviše od SVOG ROĐENOG GRADA (tačnije predstavnika Grada) koji jedino što priznaje je da čuvamo socijalni mir. Pre dva dana čuo se jedan od tih vapaja- vapaj vaspitačice Antonije Glogovac, čuli su ga SVI zaposleni u ‘’Radosnom detinjstvu’’, SAMO nisu oni kojima je bio upućen… Ne mogu da odvojim delić- jer svaka reč teče venama svih nas zaposlenih zato ga u celosti stavljam da ga ovde pročitate (znam dugačko je, ali decenije ćutanja ne mogu kraće):

Poštovani gradonačelniče Novog Sada,

pokušaću da budem što kraća.

Zaposleni u P.U. “Radosno detinjstvo“-Novi Sad su nezadovoljni i nesrećni u kakvim okolnostima

rade. Stepen nezadovoljstva je,verujte mi, sad već nepodnošljiv. Ja Vam se obraćam kao vaspitač,sa 24 godine radnog staža. Do sad smo se obraćali prethodnom gradonačelniku,koji se oglušio na sve moguće načine. Jedino je odreagovao kada ga je moje pismo zagolicalo,pa omogućio deci zaposlenih radnika da dobijaju novogodišnje paketiće,kao da su deca gradjana drugog reda,a ne naša novosadska (5000 dinara po detetu,dok ostali mali novosadjani mogu da dobiju neoporezovanu sumu 10 898 dinara).

Naravno da smo se obraćali redom svima (i pretpostavljenima, i direktorima, i gradskom veću).

Odgovora uglavnom nije bilo,ni sluha, ali jedan jedini konkretan iz gradskih struktura je bio… „Sve tražite,ali pare ne“. (U izradi novog kolektivnog ugovora….grad će dati i slobodan dan na godišnji,i na udaju dece,za 400 ml krvi svakako dobijamo 2 dana …. ali,pare…ne tražite). A zaposlenima trebaju te pare. Slobodan dan se ne jede i ne plaća račun.

Moja plata,sa 24 godine staža je oko 69 000 din. Ako sam dobro razumela…“Novi Sad je prvi u Vojvodini na prvom mestu po prosečnim neto zaradama u decembru 2022. godine, sa 102 874 dinara,odnosno 879 evra“-NS Uživo. Jel to Vama normalno? Da li Vam se čini da gradu predškolci nisu baš mnogo bitni,kao što se to meni čini?

Samo ću taksativno navesti gde su najveći problemi,a Vi procenite…

– U P.U. „ Radosno detinjstvo“-Novi Sad je upisano 17 046 dece,na listi čekanja 508-oro dece

– grupe su prekobrojne (čak i preko onih 20%)

– u grupama,u kojima se nalaze inkluzivna deca,jako mali broj dece ima personalnu pratnju (zamislite samo taj haos za sve..i dete,i decu,i zaposlene)

– zamene su misaona imenica-retko se dobijaju,pa zaposleni rade čak i bolesni, jer je bolovanje 65%, a zna da ako ode na bolovanje..taj deo posla preuzima druga koleginica (kolega),pa zna kako to izgleda…

– u nedostatku potrebnih kadrova koji su izumrli (saradnici), posao vaspitača se sveo na sve i svašta što pokriva dobrobit deteta.Tako su vaspitači osim svojim kompetencija (v-o rada, vodjenja dokumentacija, stručnog usavršavanja,počeli da dobijaju nove opise poslova…npr. servirka, moler…,pa se rodila nova ideja da vaspitno-obrazovni kadar polaže higijenski minimum,jer ima malo svojih odgovornosti…te bi mogao da ipak, kao hobotnica preuzme i tudje)

– potpuna diskriminacija doškolovanog kadra ( tu konkretno mislim na vaspitače sa završenim specijalističkim strukovnim studijama,koji su po Uredbi vlade RSrbije u istom rangu kao master vaspitači,dakle VII stepen, ili II stepen studija,a koje su kao takve u NOKS-u jasno definisane),jer je politika firme čiji je osnivač grad rešio da aršinuje po sistemu…tebi priznam-tebi ne

– plata ispod svakog dostojanstvenog minimuma -penzije će nam biti taman tolike da platimo račune(sada je 37 000 dinara), i u sebi,a neretko i naglas pevamo „Ivin vozić“

– topli obrok i regres….NE POSTOJE (samo neka mi ne objašnjavaju da je u koeficijentu)

– nemogućnost beneficiranog radnog staža (zamislite jednu ženu sa 60 godina, 28-oro upisane dece

(1-7 godina),jedno dete sa podrškom…i njen entuzijazam. Samo…..zamislite, uz sve ovo gore navedeno

-profesionalna oboljenje…koja još nisu definisana,jer…šta ima veze što decu dovode polu- zalečene,pa vam čak ni Korona ne može ništa jer ste oguglali na viruse, sve na nogama…,ali će zato biti udaljeni sa posla ako dobiju tudje bakterije,a sanitarni raditi 2 puta godišnje,kao da rade u kuhinji Gradonačelniče…

Vaša je uloga,nadam se, da svi Novosadjani imaju ista prava,iste obaveze,da Ste tu i da ta prava omogućujete i ukazujete na njih nadležnim organima,ukoliko Vam se neko obrati za pomoć. Ja Vas molim da se ne oglušujete. Najvažnija karika u odrastanju deteta (predškolstvo) je na veoma klimavim nogama. A to,složićete se, nikome nije u interesu. NEZADOVLJNI SMO i UMORNI.

17 000 dece i porodica…

U nadi da ćete biti raspoloženi da ovo pročitate, promislite o ovome, pristupite holistički, ja sam Vam na raspolaganju za svaku komunikaciju. I ja,i predstavnici sindikata P.U. „ Radosno detinjstvo“ .

S poštovanjem,

Antonija Glogovac, vaspitač specijalista,24 godine radnog staža, rodjena Novosadjanka, školovana od srednje škole da bude vaspitač, majka 2 biološke dece i jednog malog „uzetog sa ulice“,udata.’’

Potom je usledio odgovor Grada i to ni manje ni više nego SIMBOLIČNO za dan žena (naravno da od 2500 zaposlenih 2000 su žene): TORTA!

Simptomatično je to što nam je (svim zaposlenim) SVIMA BILA MUKA! Nekome od pojedenih parčadi, a nekome od sramnog čina (za tortu i cvet ima para, Gradskih (sugrađanskih) naravno!), a da se povećaju plate (cena rada), iznos paketića, bolovanja…E ZA TO NEMA! (to nema crveno-plave boje). I naravno nikao je novi tekst Snežane Bogdanović, ni taj ne mogu da skratim, ali je kratak pa molim za pažnju- na današnji dan bar toliko zaslužujemo:

NEKA JEDU KOLAČA

Kada je prema legend Marija Antoaneta izgovorila ovu rečenicu u Francuskoj je izazvala lavinu reakcija i nezadovoljstvo je kulminiralo.

Kada se u Novom Sadu, Srbiji, 21.vek, 2.godine za redom dele torte u kolektivima prosvetnog jada- nema nezadovoljstva, svi uživaju u divnom ukusu podcenjivanja i mizoginije, finom kremu zamene teza i hrskavoj poruci ‘’dovoljan je znak pažnje’’. Pre dva dana je objavljen mail u kome je na naličje izvrnutrad u predškolstvu i onda TORTA. Da zasladimo, da zaboravimo da su nam plate ispod proseka, da su  nam grupe prekobrojne, da imamo nepriznate škole, da nas pljuju i prozivaju kako se predajemo za drvo sa drvenim srcima svakog 8.marta.

Niko se ne pita koliko to košta, ko to plaća, zašto? Da li je to mito? Da ćutimo, da netalasamo- Bože moj pa dobili smo tortu! Ako smo. i treba. Najedimo se!!!

Ovo vapaj je koleginice koja se čudi kako se jedina čuje danas (drugi jedu tortu)… A ja ne mogu danima da sastavim dopis, jer kraće od ovog ne biva… Zato sam odlučila da ‘’umesim’’ ovaj- od nas tri koje ne mogu da ćute! Od nas tri koje izgleda i nismo žene , ali smo ponosni predstavnici svog sindikata.

   Sanela Lacik, predsednik NSPRV u PU ‘’Radosno detinjstvo