Некада смо били, благо речено, у чуду кад су се тамо „негде“ дешавале овакве ситуације. „Код нас то не може да се деси  !“, говорили би. Да ли сте сигурни, да ли нас је то стигло чуђење? А неко ће можда рећи : „То је школа, а није вртић!“ Нећу да црним, али се питам, шта ли то остављамо деци, ко све затвара очи на нељудске поступке којима су наша деца изложена од најмлађег узраста? Отпустиш и пустиш, решиће се, помислиш. Да се не неравираш.

         Да ли ће и ко ће решити ? Само се неће решити, људи моји.

         Чланови НСПРВ ПУ „Вера Гуцуња“ Сомбор, а и остали запослени, сигурни смо, су у неверици, али изненађени нисмо. После свих ријалити програма и непримерених серија и филмова, видео игрица, који су пуни насиља, које су допуштене да се усељавају у мале главице, доприносе нереалној представи света, која је пуна разврата, дроге и оружја, бахатог понашањеа појединаца који се представљају, често, као хероји свога времена, а са одсуством икакве одговорности, можемо ли опет окренути главу као да нам се не дешава, то баш нама, и како бити равнодушан кад сазнаш да је дете у седмом разреду постало убица ? Занемели смо и заћутали !

         Увезли смо све слободе и права деце, без икаквих обавеза. Родитељи и установе/школе и вртићи су маргинализовани, понижени и подложни сталној критици, без скоро икаквих права да подрже правилно васпитање и образовање сваког детета. А деца ? Деца су „уништена“.

         У име деце, не обраћа се пажња на децу. Дошло је до суноврата вербалног, физичког, моралног, образовног….Можда је време за буђење.

         Уз неверицу, ипак, да се немио догађај десио, питамо се ко је затајио ? Родитељи, васпитачи, учитељи, другови, рођаци, улица, цео систем и кад ? Шта се то десило да је лик родитеља, васпитача и учитеља у систему  васпитања и образовања тако унижен. Некада су то биле централне личности одрастања. Шта би ?

         Прошло је време гледања, а да не видимо, слушања, а да не чујемо, време окретања главе… једино, можда је касно !?

         Да не верујемо у супротно, не би ни ви читали ове редове.

         Саосећамо бескрајно са родитељима који су остали без своје деце и оштро протестујемо тражећи оставку министра Ружића, који је неки дан ноншалантно изјавио како су нам деца и запослени у школама безбеднији него икад.
Такође,  тражимо да се стави тачка и на понижавање свих професија које се баве васпитањем и образовањем деце, како би могли да наставе мисију која им припада, да у миру, без стреса, достојанствено и без страха за свој живот и живот деце која су им поверена,  заједно са родитељима васпитавају и образују децу, зарад будућности исте те деце.

Весна Крстић, председник,с.р.
СОМБОР, 03.05.2023.