прекрши обећање и снизи ниво свог главног преговарача у украјинском дијалогу

Путин је то обећао републиканцу Руски главни преговарач ове године не би био председнички саветник као у Истанбулу (2025), сино висок положај са већим капацитетом одлучивања.

На овај начин је изабрао адмирала Игор Костјуков, шеф руске војне обавештајне службе, плашио се ГРУкао главни преговарач у прве две рунде одржане у Абу Дабију.

Уместо тога, Кремљ је то објавио у петак Путинов саветник за културу Владимир Медински поново би предводио руску делегацију 17. и 18. фебруара.

Иако је украјински лидер Володимир Зеленски, би изразио сумњу у руско учешћеМедискијев повратак је неочекиван.

Избор Мединског пропагандиста и бивши министар културе опседнут ревизијом руске историје, Кијев је на то већ био незадовољан током три рунде одржане у Истанбулу прошле године.

Тада је одбацио могућност примирја и подсетио на то Чак је и Наполеон рекао да се „рат и преговори одвијају истовремено“.

„Против Шведске смо се борили 21 годину. Колико дуго сте спремни да се борите?“ Медински је рекао Украјинцима током преговора, алудирајући на оно што је познато као Велики северни рат (1700-1721).

Као резултат тога, преговори уз посредовање Турске само су произвели размене ратних заробљеника и лешева.

С друге стране, у Женеви ће украјински преговарач поново бити Рустем Умеров, а у његовој делегацији ће бити шеф председничке канцеларије Кирило Буданов; начелник Генералштаба Андри Гнатов; вођа владине посланичке групе Дејвид Арајамиа; заменик министра спољних послова, Андри Кислитсиа, и број два у војној обавештајној служби, Вадим Скибитски.

Руски бес на Белу кућу?

Разлог за одлуку Кремља је непознат, иако су руски представници од последњих консултација у Абу Дабију изразили бес не толико на Украјину, колико на Белу кућу.

Министар иностраних послова Русије Сергеј Лавровотворено је критиковао Трампову администрацију због одустајања од разумевања постигнутих током самита у августу 2025. на Аљасци.

Када говори о Анкориџ „споразуми“Москва се позива на потребу да украјинска армија напусти Донбас, док би Москва прихватила замрзавање фронта у регионима Херсона и Запорожја, где Кијев контролише трећину територије.

„У Енкориџу смо прихватили предлоге САД. То јест, ако смо мушки приступили питању, они су предложили и ми смо прихватили. Проблем је требало решити“, рекао је Лавров.

Следећи корак је морао да буде, објаснио је, нормализација економске сарадње, Али „сасвим супротно“ десило се са „ратом против нафтних танкера“ такозване флоте „духова“ и санкцијама двема највећим руским нафтним компанијама: Лукоилу и Росњефту.

Овоме се мора додати и притисак на Венецуелу и Индију да не продају и купују нафту од Русије и на Кубу да не добија хуманитарне залихе сирове нафте из Москве.

Претходна два састанка одржана у Уједињеним Арапским Емиратима потврдила су да су главне препреке решењу и даље територијално питање и безбедносне гаранције за Украјину.

Зеленски инсистира на томе да добије гаранције пре потписивања било каквог мировног споразума или расписивања избора, како захтевају Москва и Вашингтон.