Трамп удвостручио притисак на Зеленског да изађе на изборе пре јуна и одустане од Донбаса: „Мора да се креће“

За нешто више од годину дана, Сједињене Државе су од савезника Украјине постале једноставног посредника који су јасно стали на страну Русије, надајући се да ће прекид ватре, било какав прекид ватре, донети њеном председнику прижељкивану Нобелову награду за мир.

Сам датум не значи много јер Трамп мења ултиматуме како хоће, али јасно ставља до знања да му се жури, као и са Ираном, коме је дао четири недеље да одлучи.

Намера му је да лето посвети искључиво унутрашњој политици и да се припреми за парламентарне изборе на средини мандата, ако се на крају одрже, нешто због чега ни сам Трамп није посебно узбуђен.

По речима америчког председника, Володимир Зеленски „мора да крене“ да би се постигао договор. Не зна се какве би последице биле у супротном.

За Трампа „померање“ значи расписивање председничких избора чак и уз активирано ванредно стање и већи део територијалног суверенитета угроженог руским пројектилима.

Уз то, Украјина би морала да се повуче из области Донбаса које још увек заузима.

Иако Зеленски предузима кораке да парламент дозволи оне изборе које Устав забрањује – ово није председнички прерогатив, као што Трамп претпоставља – о последњем се не може преговарати за будућност Украјине као независне земље.

Одустајање од Славјанска и Краматорска било би самоубиство.

Оба града последњих дана бомбардује Русија, али четири године након почетка рата не постоји начин на који инвазијска војска може да изврши ефикасан копнени напад на највећу тврђаву коју Украјина има на истоку земље.

У ствари, Русија још није успела ни да заузме Покровск, задатак који ради више од годину дана. Ситуација на фронту остаје готово апсолутна стагнација.

Европа, са Украјином

Зеленски је тада показао спремност да тај део Доњецка остане демилитаризован, као нека врста безбедносне зоне за могућу нову руску офанзиву.

Владимир ПутинМеђутим, он не попушта…а пошто Путин не попушта, Трамп стишће кога сматра слабијим.

Немогуће је разумети да је Бела кућа тако лако прихватила наратив да Русија побеђује и да је њена апсолутна победа неизбежна.

Не постоји ниједан податак који би поткрепио ову тезу: Украјинци су хладни, имају озбиљне проблеме са противваздушном одбраном и, наравно, гину на фронту.

Ништа од овога није помогло Русији да оствари минимално значајан напредак.

Ту на сцену ступа Европа и, у том смислу, Зеленски се сигурно утешио када је чуо речи председника Финске, Александар Стубкоји је у оквиру Минхенске безбедносне конференције уверио да је Путин изгубио рат, и дипломатски и чисто војно.

Стуб је нагласио да је циљ био да се „русификује“ Украјина, али да је Украјина уједињенија са Западом него икада. Путин је такође хтео да ограничи домет НАТО-а… а улазак Финске и Шведске га је само проширио.

Даље, као што смо рекли, територијални напредак Русије у рату који ускоро улази у пету годину мањи је од онога што је постигла 2015. године, уз насилно заузимање доброг дела Доњецка и Луганска.

У немогућности да заврши посао, Путин се нада да ће Трамп бити тај који ће обавити домаћи задатак, али, у овој борби, Европа наставља да се показује на страни Украјине.

Абандонер и Зеленски

Шта онда Трамп може да уради? Ваљда га није брига шта мисле његови европски партнери и НАТО савезници. У ствари, он их је увек игнорисао и искључивао из својих преговора.

САД су почетком месеца организовале састанак руских и украјинских делегата у Абу Дабију и спремају други у Женеви за следећу недељу, али, колико год инсистирале да је то европски проблем, не прихватају њихово посредовање.

Чак Марко Рубио Он је отказао планирани састанак са европским лидерима у Минхену због „проблема у распореду“.

Зеленски је најцењенији страни лидер у Сједињеним Државама, док је Путин, ма колико део покрета МАГА инсистирао, међу најомраженијима уз Ким Јонг-ун.

Оставити га потпуно самог било би контрапродуктивно за његов имиџ, до којег му је, чини се, стало мало више. Његова сопствена странка, или барем већина њених посланика у Представничком дому и Сенату, такође се залажу за неки вид помоћи Украјини.

Чак Елон Мускизненађујуће, позиционирао се на украјинску страну тако што је руској војсци прекинуо приступ сателитској технологији Старлинк, што изазива прави хаос на фронту, пошто дронови више немају ону ефикасност као раније.

Русија не плаћа Старлинк, као Украјина, али су користили ту технологију преко пиратских уређаја које је јужноафрички тајкун сада прописно онемогућио.

Ипак, и поред свега, везе које спајају Трампа са Путином и Русијом делују прејаке. Нема везе што руски лидер наставља да се руга америчким преговорима, шаљући свог саветника за културу у Женеву као шефа делегације, Владимир Мединскинити наставља да напада цивилне циљеве, од игралишта до болница или стамбених зграда.

Из Беле куће ће се увек вршити притисак на Зеленског јер верују да је то најкраћи пут до медаље… и зато што је фасцинација будућег аутократе руским диктатором апсолутна. И то је тешко поправити.