Украјина је повратила 201 квадратни километар од Русије између среде и недеље прошле недеље, искористивши гашење Старлинка за руске снаге, према анализи података агенције Франс прес са Института за проучавање рата (ИСВ). Поновно заузето подручје (78 квадратних миља) је скоро еквивалентно руским добицима за цео децембар и представља највећи део земље коју су кијевске снаге поново заузеле у тако кратком периоду од контраофанзиве у јуну 2023. Поновно заробљена земља концентрисана је углавном источно од града Запорожја, у области у којој су руске трупе значајно напредовале од средине 2025. године. „Ови украјински контранапади вероватно утичу на недавно блокирање приступа руских снага Старлинку, за који руски милблогери (војни блогери) тврде да изазива проблеме у комуникацији и команди и контроли на бојном пољу“, рекао је истраживачки центар ИСВ.
Војни посматрачи су 5. фебруара приметили прекид рада Старлинк антена које је Москва користила на линијама фронтанакон најава Елона Маска о „мерама“ за окончање употребе ове технологије од стране Кремља, наводи се у извештају АФП-а. Кијев је тврдио да их руски дронови користе посебно да заобиђу системе електронског ометања и прецизно погоде њихове мете.
Украјинска полиција за борбу против корупције оптужила је у понедељак бившег министра енергетике да помаже у прању мита и скрива милионе у иностранствудан након што је приведен покушавајући да напусти земљу у случају који је потресао кијевску ратну владу. Хапшење Немца Галушченка било је први велики догађај месецима у случају подмићивања „Мидас“, који се од прошле године надвио над унутрашњом политиком Украјине тако што је посегнуо у најужи круг председника Володимира Зеленског. Објављујући оптужбе против Галушченка, украјинска агенција за борбу против корупције Набу рекла је да сарађује са 15 страних јурисдикција на проширењу своје истраге. Галушченко је негирао било какву неправду.
Доналд Трамп је рекао да се нада да је Украјина „брзо“ постигла споразум са Русијом уочи трилатералних преговора у уторак у Женеви. „Боље да Украјина дође брзо за сто“, рекао је амерички председник касно у понедељак. Високи украјински и руски званичници састаће се у другој рунди преговора у организацији Трампове администрације неколико дана пре четврте годишњице инвазије Москве на Украјину. Очекује се да ће дводневни састанак у Швајцарској који почиње у уторак бити одраз преговора одржаних раније овог месеца у Абу Дабију, уз присуство представника Вашингтона, Кијева и Москве, известили су Лук Хардинг и Пјотр Сауер. Упркос обновљеним напорима САД да оживе дипломатију, наде у било какав изненадни продор остају мале, а Русија наставља да притиска максималистичке захтеве Украјини.
Зеленски је рекао да су украјинске обавештајне службе показале да предстоји још руских напада на енергетске циљеве и да су такви удари отежавали постизање споразума о окончању рата. „Обавештајни извештаји показују да Русија припрема даље масовне ударе на енергетску инфраструктуру, тако да је неопходно обезбедити да сви системи противваздушне одбране буду правилно конфигурисани“, рекао је он у свом ноћном видео обраћању у понедељак. Зеленски је такође рекао да се руски напади „константно развијају“ и прибегавају комбинацији оружја, укључујући дронове и пројектиле, што захтева „посебну одбрану и подршку наших партнера“.
Цивилне жртве у Украјини изазване бомбардовањем порасле су за 26 одсто током 2025што одражава повећано руско циљање градова и инфраструктуре у земљи, према глобалној групи за праћење сукоба. Акција против оружаног насиља (АОАВ) је саопштио да је 2.248 цивила убијено, а 12.493 повређено у експлозивном насиљу у Украјини, према извештајима на енглеском језику – при чему је број жртава у инциденту значајно порастао, преноси Дан Сабаг. У просеку је пријављено 4,8 цивила убијено или повређено у сваком нападу, 33% више него 2024. године, а најгори напад се догодио у Дњепру 24. јуна.
