Индија је одложила трговинску мисију са високим улозима у САД након што је амерички Врховни суд укинуо већи део тарифног режима Доналда Трампа.
Тродневно путовање требало је да почне у понедељак, а индијски и амерички преговарачи имају за циљ да финализују много хваљени привремени трговински споразум између две земље.
Али обе стране су се сложиле да одустану од планова након пресуде Врховног суда САД у петак којом је утврђено да су кључни елементи свеобухватног тарифног програма бившег председника Доналда Трампа били непрописно наметнути у оквиру ванредних овлашћења.
Званичници упознати са овим питањем рекли су да ће посета Вашингтону сада бити померена како би се омогућило обема странама да процене импликације одлуке суда и како ће она утицати на договор који је у настајању.
„Одлука о одлагању посете донета је након разговора између званичника две земље“, рекао је извор Ројтерсу, говорећи под условима анонимности. „Није одређен нови датум посете.
Тхе Индепендент је контактирао индијско министарство трговине за коментар.
Трамп је у петак рекао да ће наметнути нови глобални тарифни режим под алтернативним овлашћењима. У почетку је најавио дажбину од 10 одсто, а онда је у суботу подигао на 15 одсто.
Пресуда Врховног суда бацила је сумњу на правну основу за низ дужности уведених током друге Трампове администрације и несређених трговинских преговора са другим земљама.
Према првобитном тарифном режиму, индијска роба је била предмет пореза од 10 одсто, који је касније подигнут на 25 одсто. У једној фази, додатна казна од 25 процената повезана са континуираном куповином руске нафте од стране Индије подигла је ефективно царинско оптерећење на неке производе чак до 50 процената.
Трамп је 3. фебруара на друштвеним мрежама објавио да се договорио са Нарендром Модијем о трговинском споразуму којим би се америчке царине за Индију смањиле са 25 на 18 одсто.
Он је такође рекао да се Моди сложио да Индија престане да купује руску нафту и да ће заузврат Вашингтон укинути казнену таксу од 25 одсто.
Али недостатак одговарајућих детаља о споразуму – и чињеница да је он наводно договорен преко телефона – довео је до скептицизма око тога колико је заиста постигнуто. Индија се није накнадно јавно обавезала да ће зауставити куповину руске нафте, а посматрачи сада виде резултат као прелиминарни оквир, а не као обавезујући трговински споразум.
Иако ће пресуда Врховног суда САД имати глобални утицај, она такође долази у посебно деликатној тачки трговинских преговора између Трампове администрације и Кине.
Трампов првобитни тарифни програм увео је царине до 25 одсто на око 250 милијарди долара кинеског увоза, заједно са царинама од 7,5 одсто на још 110 милијарди долара кинеске робе. Кина је узвратила царинама до 25 одсто на америчку робу у вредности од око 110 милијарди долара, циљајући на извоз пољопривредних производа као што је соја, и поднела жалбе Светској трговинској организацији.
Неки аналитичари сугеришу да би одлука могла да промени равнотежу у спору, при чему би Трамп требало да отпутује у Кину од 31. марта до 2. априла да се састане са председником Си Ђинпингом и постигне билатерални споразум. Али, иако се чини да ће та одлука ојачати руке Пекинга, други очекују да ће обе стране сачувати деликатно примирје до тада.
„То ће Кини дати морални подстицај у њиховим преговорима са Трамповим тимом уочи самита, али они су спремни за сценарио да се у стварности ништа не мења“, рекао је за Асошијетед прес Сун Јун, директор кинеског програма у Стимсон центру, истраживачком центру са седиштем у Вашингтону.
„Уопштено гледано, мислим да ће то само донети нови период високе неизвесности у светској трговини, јер сви покушавају да схвате шта ће америчка тарифна политика ићи напред“, рекао је за Ројтерс Варг Фолкман, аналитичар Центра за европску политику. „На крају ће изгледати прилично исто.“
