Многи грађани Европе, чак и они који живе у најатлантистичкијим земљама континента, признају да се Сједињене Државе више не могу сматрати савезником. Штавише: тек сваки четврти Европљанин тренутно доживљава Вашингтон као такав.
Ово су барем закључци два дуго очекивана мултинационална истраживања објављена прошле недеље: извештај ЦИТРУС-априредио а тхинк танк под називом Европски савет за спољне односе (ЕЦФР), а истраживање које је спровела лондонска компанија Публиц Фирст у сарадњи са часописом Политицо.
Подаци које је прикупио ЕЦФР су прилично јасни у том погледу: у земљама попут Данске, Уједињеног Краљевства и Пољске, историјски блиских Вашингтону, висок проценат грађана –58%, 53% и 47%, респективно– прешао је пут од виђења „поузданог савезника“ у Сједињеним Државама до једноставног виђења „неопходног партнера“ од којег не треба очекивати превише.
Они су добронамерни, јер је у другим деловима континента народно расположење много непријатељскије. 39 одсто Швајцараца сада Американце сматра „супарником“, па чак и „противником“, на пример. У Француској и Немачкој, две велике европске силе, овај проценат износи 28%.
Што се Шпаније тиче, аналитичари ЕЦФР-а су прикупили податке који говоре да данас само 10 одсто Шпанаца сматра САД савезником Европске уније. 50% га ставља у категорију „неопходног партнера”, 15% га види као „супарника”, а 13% се опредељује за дефиницију „противника”.
„Напори на Доналд Трамп редефинисање консолидованих међународних односа – посебно у Европи – удаљавају традиционално лојалне савезнике“, истичу они. Ерин Дохертианалитичар података у Политику, и Николас Виноцурглавни дописник часописа на Старом континенту.
„Погоршање угледа Сједињених Држава отвара нова питања о стабилности глобалног поретка који постоји деценијама и о снази земље на светској сцени“, додају они.
Са своје стране Целиа Белинкоаутор извештаја ЦИТРУС-а и директор канцеларије ЕЦФР-а у Паризу, желео је да се фокусира на политичку цену коју сви ови подаци могу имати за европске лидере: „Они настављају да попуштају Вашингтону како би избегли раскид, али наше истраживање показује да се цена повећава.
Он додаје: „Његов умерен одговор на америчке провокације ризикује да наруши поверење не само у руководство, већ и у саму Европу, њено јединство, њену моћ и њену будућност“.
Штавише, америчка војна моћ се све више доживљава као неизвесна предност. Анкета коју су спровели Публиц Фирст и Политицо показује да све више људи у Француској и Немачкој не верује да ће њихови потенцијални непријатељи преиспитати напад на Париз или Берлин из страха од америчке одмазде.
То ће рећи: америчке одмазде се више не доживљавају као гаранција безбедности на Старом континенту.
Мерц тражи у Минхену да поправи односе са САД и најављује разговоре са Макроном о европском нуклеарном штиту
Још једна чињеница: за само годину дана дошло је до значајног пада од 10% у броју британских грађана који и даље сматрају да су Сједињене Државе ефикасно средство одвраћања од непријатељских напада.
У складу са овим, чини се да већина европских грађана подржава повећање потрошње за одбрану, при чему значајан део такође подржава поновну примену регрутације – нешто што је Немачка у извесној мери већ урадила – па чак и развој нуклеарних снага за одвраћање на континенталном нивоу.
У том смислу, а према подацима које је прикупио ЕЦФР, они који највише подржавају ову врсту иницијатива су Пољаци (68%), Данци (63%) и Британци (59%). Следе Естонци (56%), Португалци (57%) и Немци (55%). Испред свих би била Италија, где се чини да је само 26 одсто јавног мњења за преоружавање.
А у Шпанији? Увек према ЕЦФР-у, наша земља је подељена на два дела: 45% би било за повећање издатака за одбрану, док је 44% против тога.
Макрон упозорење
Занимљиво је да су се обе мултинационалне анкете по изгледу поклопиле са интервјуом који је дао француски председник, Емануел Макронза неколико европских листова. У њему је француски лидер напао оно што је описао као „претње и застрашивање“ Вашингтона.
Макрон је такође искористио своју интервенцију да упозори друге европске лидере да ће се трансатлантски односи тешко вратити у нормалу у кратком року.
Такође, објављено је неколико дана након церемоније отварања Зимских олимпијских игара које се ових дана одржавају у Милану.
Тамо је амерички потпредседник, ЈД Ванцедочекан је звиждуцима и звиждуцима. Добродошлица шефу европске дипломатије, Каја Калладефинисао је то као испољавање „европског поноса” пред „нељубазним речима” упућеним Европи од стране владе САД.
„Европско јавно мњење је прошле године сматрало Сједињене Државе непоузданим, али кључним савезником, способним да одврати своје непријатеље упркос својој извесној непредвидивости“, каже он. Себ Вридешеф анкете у Публиц Фирст. „Али сада, далеко од тога да се трансатлантско одвраћање које нуди НАТО алијанса узима здраво за готово, европско јавно мњење једва да верује да оно постоји.
Свему наведеном морамо додати и информације које су се појавиле последњих сати да су Сједињене Државе преоријентисале свој програм иностраног финансирања како би покушале да извезу Трампистичку идеологију у Европу.
Другим речима: постоји неодређен, али све већи број тхинк танкс ултраконзервативци и политичке групе повезане са новом радикалном десницом које се позиционирају да добију средства од Вашингтона.
Према писању америчке штампе, неколико званичника Стејт департмента је већ одржало прелиминарне контакте о јавном финансирању са представницима тхинк танк Француски под називом Вестерн Арц и са британским удружењем под називом Фрее Спеецх Унион.
Ови приступи су се увек заснивали, према северноамеричкој штампи, на листи коју је америчким званичницима дала ултраконзервативна фондација Херитиџ, са седиштем у Вашингтону, где су се појавиле јавне личности и институције „повезане” са ставовима – веома непријатељским – које Трамп заступа у односу на Европску унију.
Ако се потврде, ови покрети би ојачали перцепцију да актуелна америчка влада не само да редефинише свој однос са Европом већ и покушава да активно утиче на њену унутрашњу политичку дебату.
