Иако очекивано, хапшење о Петер Манделсон од стране британске полиције је био прави шок у земљи која је још увек у шоку након кратког проласка од Андрескраљев брат Царлос ИИИод стране полицијске станице.
Манделсонова улога у политици његове земље често се своди на његову последњу улогу амбасадора Уједињеног Краљевства у Вашингтону. Ово је грешка која крије каријеру која се протеже више од четири деценије у врху Лабуристичке партије.
Наравно, ово последње именовање, сам направио Кеир Стармер убрзо након доласка на власт и када се већ знало да је Менделсон наставио контакт са педофилом Јеффреи Епстеин након првог затварања 2008. има велики политички значај.
На крају крајева, Стармер пролази кроз тренутак ноћне море, између неуспеха у анкетама и интерних критика. Сада је реч о човеку чији се утицај не може ограничити само на једног премијера.
Питер Менделсон, унук друге личности британских лабуриста какав је био Херберт Моррисондесна рука Цлемент Атлее У првој послератној Влади од почетка се истакао као тихи вођа способан да осмисли све врсте стратегија из партијског одељења за комуникацију.
Били су то осамдесете и веома дуга фигура Маргарет Тачер Остатак политичког спектра је оставио у сенци. Морало се измислити нешто ново и Манделсон је био главни.
Приписивање концепта „трећег пута” искључиво Менделсону можда је претеривање, али нема сумње да је он био један од његових главних промотера.
Уверен да није било политичког простора за радништво на крају 20. века, Менделсон је веровао младом Тони Блаир и био његов судски саветник током деведесетих, чекајући управу од Џон Мајор пао због зрелости након седамнаест година непрекидног владања Конзервативне странке.
Рука која је љуљала колевку
Блер је представљао модерност и умереност. Мост између генерација, сензибилитета и идеологија.
У стању да истовремено одржи привилеговани однос са Сједињеним Државама и Европском унијом, Блер је прихватио културни покрет „Цоол Британниа“ као Харолд Вилсон завршио са „Љуљавим Лондоном“ шездесетих, чиме је постигао велику медијску популарност која је превазишла његово политичко наслеђе.
Све ово би било немогуће без Менделсона, који је водио успешну предизборну кампању 1997. и касније био на позицији „министра без портфеља“, у основи одговорног за координацију свих чланова владе и помоћ премијеру на начин на који би то чинио шеф кабинета у Сједињеним Државама.
Блер га је именовао државним секретаром за трговину, а касније и државним секретаром за Северну Ирску, у јеку преговора о мировним споразумима са Шин Фејном. Касније ће напустити унутрашњу политику да би се посветио европским пословима.
Отприлике у то време — око 2003. и 2004. — његово име почиње да се појављује у такозваним „Епштајновим новинама“.
Очигледно, њујоршки бизнисмен му је без очигледног оправдања платио десетине хиљада фунти.
Мора се запамтити да је, поред мреже проституције и трговине децом коју је развио током година, Епштајн у то време био један од најуспешнијих бизнисмена у Сједињеним Државама… и добар део тог успеха био је повезан са одличним контактима којима се хвалио.
Мрља за Стармера
Крај Блерове владе и долазак в Гордон Бровн То се поклопило са његовим уласком у Дом лордова, што се могло сматрати златном пензијом за човека кога је британска штампа назвала „Принц таме“.
Браун и Менделсон су годинама били непријатељи – бивша, старија школа; други, у зависности од ветра који дува — и чинило се да је нови премијер хтео да га склони с пута.
Није било тако.
Манделсон је радио са Брауном као први секретар и пословни секретар. Управо у то време, након пуштања Џефрија Епштајна, вратили су се контакти са бизнисменом и ту британска полиција верује да је Менделсон свом старом пријатељу одао тајне Даунинг стрита.
Управо за то га терете, да је одавао поверљиве податке, што се сматра „неправилним поступањем у јавној управи“, управо за исту оптужбу са којом се суочава и краљев брат.
Чињеница да му је, после свега овога, у новембру 2024. Стармер веровао на позицију од толиког значаја као што је вођење дипломатске делегације у Сједињеним Државама, баш када је још један стари Епштајнов пријатељ поново дошао на власт, Доналд Трампизазвао је све врсте критика.
Прво масовно објављивање мејлова од стране Министарства правде већ је изазвало његову смену са места амбасадора и његово повлачење из Лабуристичке партије и Дома лордова.
Оно што сада остаје да се види је да ли ће, мимо политичке контроверзе, Манделсон морати да плати кривичну одговорност у питању које се у Уједињеном Краљевству схвата много озбиљније него у самим Сједињеним Државама.
Такође остаје да се види да ли ово неће бити последњи ексер у ковчег Стармерове владе, потучене у анкетама успоном Реформ УК у Најџел Фараж.
Многи у његовој странци сматрају да премијер треба да поднесе оставку и направи место за ново лице. Треба напоменути да конзервативци, са пет премијера за нешто више од осам година, нису баш најбоље прошли.
