ТОн украјински Схакеспеаре фестивал у граду Ивано-Франкивск није се отворио са представом. Друга врста перформанси била је организована на степеницама позоришта, она која се није бавила тужним причама о смрти краљева, већ са трагедијом која се одвија у стварном животу.

Ово је било позориште у другачијем смислу: скуп који укључује неколико стотина људи који показују у име украјинске ратне заробљенике, хиљаде њих се процењује да остану у руском заробљеништву.

Неколико жена у гомили, држећи заставу која показује лице своје вољене, обрисале су сузе. Мала девојка у плавој памучној хаљини одржала је знак: „Буди њихов глас.“ Друго: „Без тебе нисам ништа.“

Неколико сати касније, публика се окупила на спектакуларну шетњу производи Ромеа и Јулије, која је организована у напуштеној фабрици и позоришној подруму налик крипту, гледајући младе животиње растргнути злобним судбином.

Фестивал није проводио лагано, рекао је директор програма фестивала, Ирина Цхузхинова, у говору на свом уводном пријему. Организатори су се питали да ли је одржавање фестивала праве ствари док се Украјина борила против руских освајача. На крају, рекла је: „Договорили смо се да уметност данас није у ствари забава“.

„Истина је да у позоришту стварамо илузију мирног живота, али то није миран живот“, рекао је Цхужинова касније. „Морамо бити заједно. Кад сте у тузи, потребна вам је подршка друге. Зато имамо ове церемоније, ови ритуали позоришта.“

Рекла је да је Украјина живела у „тренутку концентрисане истодости“ у којој су уобичајени живот и катастрофа рата доживели у узнемирујућој близини. Један од кости Ромеа и Јулије није било у представи тог дана, додала је: недавно је потписао војни уговор и већ је био на фронту.

Овогодишњи фестивал Схакеспеаре је град у граду, након што су организатори одлучили да напредују са Инаугуралним издањем 2024. године. И, мало је вероватно да се чини, Схакеспеаре је процвата широм Украјине. Краљ Леар и два Отхеллоса су у репертоару у главним киивским позориштима; Ту је и сан летњег ноћ у главном граду, заселак, Мацбетх и Ромео и Јулиет.

„Увек можете пронаћи раскрсницу Схакеспеареовом свету у таквим ситуацијама,“ рекао је прослављени песник и преводилац Иури Андрукховицх, који је направио украјинске преводе четири Схакеспеаре игра, укључујући фестивалско ромео и Јулиет. „Постоји велика потреба да позориште ради са егзистенцијалним проблемима: страх, мржња, страсти, издаја, људска душа.“

Додијели су Схакеспеаре комедије на фестивалу Ивано-Франкивск – комедија грешака и много адо-а о ничему – али програм се скнуо на трагедију, осим Ромеа и Јулије, две продукције краља Леара плус Рицхарда ИИИ и Мацбетх. „Важно је имати место за сузе“, рекла је Цхужинова.

Ивано-Франкивск је у Украјини југозападу, стотинама километара од линије фронта у подножју Карпатске планине. Али у трећој години руске инвазије на земљу, рат виси свуда у ваздуху. Угодне пешачке улице малог града су обложене са више од 500 званичних споменика за пало у граду, са заставама које лепршају изнад својих портрета и цвећа положених испод њих.

Најпопуларнија Схакеспеаре игра у украјинским позориштима, јер је инвазија пуне скале Мацбетх, рекао је Цхужинова. Прича о порасту и пад тиранина говори о тренутку – најочигледно је натећи на уму Владимира Путина, али обиље других ауторитарних лидера широм света. Андрукховицх центрира за почетак рада на новом преводу са погледом на свјежу производњу.

Цхузхинова је рекао да је Схакеспеаре имао начин да разговара са Украјиним политичким превојима. Након наранџасте револуције 2004. године, када је политичка реторика под утицајем руске гумине на наративу „две Украјине“, исток и запад, то је био Ромео и Јулија, са својим зараћеним породицама, које су постале популарне.

Након протеста Мајдана, студенти су покренули 2013. године, студенти су се љути на проруски преокрет, Виктор Иануковицх, то је био Хамлет који је привукао директоре: прича о младом човеку који је радио на његов идентитет, у позадини моћне комшијске руке.

Мацбетх је такође била важна у Украјини пре једног века, рекла је Ростислав Дерзхипилскиј, директор Ромеа и производње Јулије. То је 1920. године у централном украјинском селу Била Тсерква да је визионарски директор Лес Курбас – касније убијен у Стаљиновим чистима – организовао је прву производњу представе (и било које Схакеспеаре Плаи) на украјинском језику. То је било током рата који је растрган кроз Украјину након октобарске револуције 1917. године.

То је замишљено после једног од тих представа које пружа поставку за нову представу на фестивалу, када је Хурлихурли урадио, амерички драматичар Рицхард Нелсон и наступио у украјинском преводу.

Алл-Фемале Цаст, из Позоришта на Подил у Кијеву, преузми улоге компанија Жене Курбас-а која кува, разговарају и једе заједно једне вечери. Ликови укључују Бронислава Нијинкса, који ће касније кореографирати радикални стравински балет Лес Ноцес.

Нелсон је рекао да је представа „о групи младих глумица које ће у средини рата да наступи група младих глумица које у средини рата“. Неизвесност, насиље и страх прогањају ликове – који ипак пронађу утеху у компанији једни друге.

„Скоро све у представи врло је слично догађајима који се сада догађају“, рекао је један члан лијева, Иулиа Брусентсева. Мариа Деменко, још један глумац, рекао је: „Рат је део наших живота и не може се одвојити од тога. Тешко је живети с тим. Као и наши ликови, не знамо шта ће се догодити сутра. Не знамо шта ће се то догодити.“

На крају сваке перформансе фестивала, глумци су замолили публику да чува минуту тишину. Разарајуће вести које је члан њихове компаније, популарни млади глумац зван Иурии Фелипенко, убијен је на фронту стигао је претходни дан.

„Када су људи ионако на ивици суза, трагедија иде на други ниво“, рекао је проф Мицхаел Добсон, шеф Схакеспеаре Института у Универзитету Бирмингхам, који је присуствовао фестивалу. Контраст између виђења ствари овде и повратка кући био је „скоро срамотан“, додао је. „У Украјини посао заиста нешто значи за актере и публику. То није нека рутинска вежба.“

Добсон је рекао да је Схакеспеаре важна фигура у Британији током Другог светског рата. Јохн Гиелгуд је обишао свог чувеног засеока. Филм Хенрија В глумира Лауренце Оливиер, објављен 1944. године, био је национални моралски појачивач. У логору рата у Силесији, млади Денхолм Еллиотт глумирао је као виолу у дванаестој ноћи. Чаробна атмосфера Повелл-а и прессбургера је ствар живота и смрти (1946.) интензивирана чињеницом да се снимка у средњем времену проводе док се догађаји филма играју.

Добсон се подсетио како је његов властити отац угледао Доналда Волфита као Леар, док је Лондон бомбардован. Његов отац то никада више није видео, верујући да ће „да доживе о томе да се игра о тој игри о томе да би у мирно време била у најбољем случају антиклимакса, у најгорем случају неку врсту професације“.

Нацисти су такође уживали у Схакеспеареу, Добсон је истакао. Прослављени глумац Вернер Краусс суочио се са судом за дедацификацију, између осталих увредљивих приказа, његовим антисемитским портретима схилока у производњи трговаца Венеција у Бечу. Био је очишћен.