Градоначелник Хиросхима: Украјина и кризе на Блиском Истоку показују свет игнорише нуклеарне „трагедије историје“ | Јапан

Градоначелник Хирошиме довео је позиве на најмоћније земље на свету да напусте нуклеарно одвраћање, на церемонији да обележе 80 година од када је град уништио америчку атомску бомбу.

Као и становници, преживели и представници из 120 земаља окупили су се у градски мировни меморијални парк у среду ујутро, Казуми Матсуи упозорио је да су сукоби у Украјини и Блиски Исток допринели растућем прихватању нуклеарног оружја.

„Ови догађаји грубо занемарују лекције коју је међународна заједница требала научити из трагедија историје“, рекао је у својој мировној декларацији, против позадине А-Бомб Домес – Једна од ретких зграда које су преживеле напад пре осам деценија.

„Прети да ће срушити оквире изградње мира, толико је толико напорно радио“, пре него што је додао да је млађим људима да призна да је прихватање нуклеарне опције могло да проузрокује „потпуну нехуману“ последице своје будућности.

Упркос глобалном превиру, рекао је: „Ми, људи, никада не смемо да одустанемо. Уместо тога, морамо још теже да изградимо консензус цивилног друштва да нуклеарно оружје мора бити укинута за истински миран свет.“

Како је аплауз извадио, беле голубове су пуштене у небо, док је вечни „пламен мира“ спалио испред ценотафа посвећеног жртвама првог свјетског нуклеарног напада на свету.

Церемонија се види као последња прилика за значајан број старења хибакусха – Преживели су атомске бомбардовања Хирошиме и Нагасаки – да пређу на упозореност из прве руке ужаса нуклеарног ратовања.

Управо испод 100.000 преживелих је и даље живи, према недавним подацима Министарства здравља, са просечном доб од само више од 86.

У среду и други лични подаци о више од 4.940 регистрованих преживелих који су умрли у прошлој години додани су у регистар који се држи унутар ценотафа, доносећи број смртних случајева који су приписани бомбардирању Хирошиме на скоро 350.000.

У својој мировној декларацији, Матсуи је се подсетио како је једна жена молила да је ватрена пожара у граду након што је Енола геј, а амерички Б-29 бомбаш, бацио је 15-килотон уранијум бомбу на Хирошими 6. августа 1945. године, убијајући процењено од 140.000 људи до краја године.

„Десетљећа касније, жена која је чула да се изјашњавање још увек жалио да не даје младу жену воду“, рекао је. „Рекла је да је борба за елиминацију нуклеарног оружја била најбоља што би могла да уради за оне који су умрли.“

Три дана након разарања у Хирошими, САД су бацили плутонијумску бомбу на град Нагасаки, убијајући 74.000 људи. Иако се расправа наставља да ли су напади морално и војно оправдани, многи Американци и даље верују да су на присиљавали пресуду Јапана 15. августа.

Нихон Хиданкио, националној мрежи преживелих бомби које је прошле године освојила Нобелову награду за мир, рекла је да је човечанство било у трци против времена да изазове САД и Русију – које заједно поседују 90% од 12.000 нуклеарних боравка.

„Немамо пуно времена, док се суочавамо са већом нуклеарном претњом него икад“, речено је у изјави. „Наш највећи изазов је сада променити нуклеарно оружје државе … чак и мало мало.“

У 8.15 сати, тачно време бомба је експлодирала, Хирошима је приметила тренутак тишине. Многи полазници су спустили главе и затворили очи, а неке су се завезале руке заједно у молитви.

Напредна старост преживелих хирошими и нагасаки бомби постала је дефинисана тема годишњице.

Иосхие Иокоиама, 96, корисник инвалидских колица који је посетио парк рано ујутро са унуком, рекао је новинарима да су њени родитељи и бака и деда умрли као резултат напада Хирошиме.

„Мој деда је умро убрзо након бомбардовања, док су мој отац и мајка умрли након развијања рака“, рекла је она. „Моји родитељи су такође умрли, тако да их је мој муж поново могао видети када се вратио са бојних поља након рата. Људи још увек пате.“

Русија је очигледно послала званичнике на церемонију у среду, али свој савезник, Белорусија је први пут присуствовала у четири године. Тајвански и палестински представници су први пут били тамо први пут, саопштили су јапанске медијске извештаје.

Сукцесивне јапанске владе су суочиле су се са критиком за одбијање ратификације уговора о 2021. години да забрани поседовање и употребу нуклеарног оружја. Десетине земаља потписало је уговор, али не укључују ниједну од признатих нуклеарних сила или земаља, укључујући Јапан, који зависе од америчког нуклеарног кишобрана.

Након постављања венаца испред ценотафа, премијер Схигеру Исхиба није поменуо уговор, већ је рекао да је то била јапанска „мисија“ као једину земљу да је нападнула нуклеарно оружје да би водио глобалне напоре на разоружање.

Генерални секретар УН-а, Антонио Гутеррес, рекао је у изјави да се „само оружје које је донело такву разарање у Хирошими и Нагасаки поново третирају као оруђе присиле“. Међутим, додали су ГУТЕРРЕС да је Нобелова Нобелова Нихон Хиданковиа била узрокована надом за наду, додајући да „земље морају да привуку снагу од отпорности Хирошиме и из мудрости хибакусха„.