Биоцхар из људског отпада могао би да реши глобално несташице ђубрива, Студијске проналажења | Пољопривреда

У дрвеном угљу од људског отпада могао би да помогне у решавању несташица ђубрива, као и смањење загађења и употребе енергије, пронађена је студија.

Биоцхар је облик угља направљен од органске материје третиране на јакој врућини, која се често користи на пољопривредном тлу као ђубриво. Процес такође уклања угљеник из атмосфере, што га чини корисним судопером угљеника.

Студија је проценила да би биоцх направљен од чврстог људског излаза могао да обезбеди до 7% фосфора који се користи око света сваке године. Иако се биоцхар процес претвара само чврсте супстанце, хранљиве састојке преузете из урина, а истраживачи су то нашли, а то би могло да обезбеди 15% годишње фосфорне примене, 17% азота и до 25% калијума.

Обрађена канализација муља се већ шири на пољопривредном земљишту, али његова употреба је контроверзна јер често садржи микропластику, тешке метале, за заувек хемикалије, патогени и фармацеутских хемикалија, кажу да је Биоцхар могао да избегне овај проблем раздвајањем отпада у извору.

Студија је проценила да би се процес биограната могао смањити и тежина чврстог излаза за до 90%, што представља значајан добитак у ефикасности у поређењу са транспортним муљма канализације, због горњег воденог садржаја воде.

Процес производње Биоцхра такође омогућава подешавање хранљивих састојака у складу са потребама појединих усева. Ово се може решити проблемима повезаним са употребом ђубрива, као што су раст корова и еутрофикација – када се вишак хранљивих материја искриве у подземне воде, узрокујући брз раст алги који исцрпљују доступност кисеоника и смањује сунчеву светлост.

Др Јоханнес Лехманн, професор биогеоехемије тла на универзитету Цорнелл и оловни аутор студије објављен у часопису ПНАС, рекао је: „Разговор о канализацији није тако гламурозно као обновљиве изворе енергије, али спречавајући трошење ресурса стварањем циркуларне економије.“

Пољопривреда чини 25% глобалне емисије гасова са ефектом стаклене баште, према Међувладином панелу о климатским променама. Пошто је потражња повећала на глобалне пољопривредне системе како би све обезбедила довољно хране, тако да и њен апетит за ђубриво да напуни хранљиве тла.

Синтетички ђубриви испоручују три главне хранљиве материје у тла – азот, калијум и фосфор – и сва тројица укључују енергетске и често еколошки деструктивне производне процесе. Азот је фиксиран из ваздуха како би се амонијак постао преко хабилице, а то претворило у азотно ђубриво емитује процењено 2,6 милијарди гигатона ЦО2 годину – више од глобалног ваздухопловства и у комбинацији.

Стрип рударство фосфат стијена за фосфор трајно оживљава природне пејзаже и прерадите га у ђубриво и доводи до радиоактивног фосфогипса као нуспродукт. Рударство поташа за калијум доприноси салинизацији тла и контаминацији слатковода због велике количине нуспродукта отпадних соли.

Према Лехманну, „импликације [of biochar resource recovery] Надилазите само пољопривреду и укључите економију и геополитику. Као што су коначни минерални ресурси постају све оскуднији, земље без значајних резерви могле би постати зависне од оних који су за њихове пољопривредне потребе и сигурност хране. На пример, Мароко има 70% целокупних светских резерви фосфата.

„Уместо тога, алтернативну будућност у којој се хранљиви састојци рециклирају кроз циркуларну економију, могле су да оснажују храну без ослањања на увезене ђубриве, искрцавање питања еколошке правде широм глобалног југа потенцијално олакшавајућим климатским миграцијама, од којих је један од главних управљачких програма.“