Кина Стоцкпилилинг нуклеарне бојеве у најбржем степену глобално, нове истраживања | Кина
Кина расту залих нуклеарних богородица у бржи од било које друге земље, према ново објављеним истраживању.
Извештај објављен у понедељак у понедељак од стране Института за истраживање мировног мировног мировног мира (СИПРИ) проценио је да Кина сада има најмање 600 нуклеарних боја, са око 100 годишње у залихама од 2023. године.
У редовном министарству спољних послова у понедељак, портпарол ГУО Јиакун одбио је да коментарише извештај, али је рекао: „Кина се увек придржавала нуклеарне стратегије самоодбране, увек је задржала своје нуклеарне силе на минималном нивоу потребан за националној безбедности и није учествовала у трци на награду.“
ГУО је рекао да се Кина придржава политике да није први који је у било којем тренутку користио нуклеарно оружје и да Кина не би користила или претила да ће користити нуклеарно оружје против не-нуклеарних наоружаних стања.
„Кина ће и даље чврсто обавезати да ће заштитити своје легитимне безбедносне интересе и одржавање светских мира и стабилности“, рекао је ГУО.
По тренутну стопу повећања, Кина би могла да има 1.500 нуклеарних бојала до 2035. године. То је скоро онолико колико је Русија и САД тренутно спремно за употребу у кратком року.
Русија и укупна залиха оружја, која укључују и оружје за готово за употребу и мољане бојеве боје, далеко су веће. Према СИПРИ-овом истраживању, Русија има 5,459 пуњивих глава док САД има 5.177. Две земље имају око 90% Глобалног залиха.
Прошле године САД су одобриле нову нуклеарну стратегију која је фокусирана на претњу од Кине.
Сматра се да Кина има 24 нуклеарне бојеве главе које су већ постављене на ракете или се налазе у основама са оперативним силама, што значи да би могли бити распоређени на врло кратком року.
КСИ Јинпинг, кинески вођа, проширио је нуклеарно арсенал у земљи брже од било којег другог кинеског лидера. Претходни лидери, као што су Денг Ксиаопинг, тврдили су да је Кина потребна само скромне резерве да делују као одвраћање за потенцијалне противнике.
Кинеске нуклеарне способности посебно се брине за Тајван, самоуправно острво да Кина тврди као део сопствене територије. Пекинг је решио да „обједини“ Тајван са Народном Републиком Кином, користећи силу ако је потребно. Кинески учењаци су тврдили да би имало снажно одвраћање, као што је нуклеарно оружје, могло да спречи било какву трећу особу да интервенише у сукобу. Пријетња америчке интервенције у подршци Тајвану један је од фактора који води рат у заливу.
Аутори извештаја приметили су да се сваке године деузмањују мање бојеве главе, док се темпо постављања новог нуклеарног оружја убрзава.
Ханс М. Кристенсен, сараднички старији сарадник на Сиприју, рекао је: „ЕРА смањења броја нуклеарног оружја на свету, која је трајала од краја хладног рата, долази до краја“.
Стотине објеката за интерконтиненталне балистичке ракете (ИЦБМ), дугорочне ракете које су се користиле нуклеарно оружје, граде се на пустињским пољима на северу Кине. Три планинска подручја на истоку Кине такође кућу ИЦБМ силосе, према извештају.
Додатна истраживања Лиллиан Ианг
