Жаба Цорроборее тестира се за хитридну гљиву. Увођење генетских промена у ове жабе могле би вам помоћи да се учини отпорнијим на инфекције.КРЕДИТ: Јамес Цоок Университи
Глобална заједница за очување расправља о томе да ли ће забранити пуштање генетски модификованих организама у дивљину. Десетине невладиних организација позвале су на мораторијум на теренским апликацијама синтетичке биологије – технологија која се проучава као алат за борбу против болести, контролних штеточина и помоћи угроженим врстама – рекавши да је приступ непредвидиве последице. Али неки истраживачи тврде да је потпуно забрана превише рестриктивна и могла би имати негативне последице за здравље људи и биодиверзитету.
Како би генетски модификоване комарци могле искоријенити маларију
Предлог забране ће се суочити са гласањем следеће недеље на Конгресу Међународне уније за очување природе (ИУЦН) у Абу Дабију. ИУЦН окупља владе и организације цивилног друштва да воде глобалну политику очувања. Иако одлуке његових чланова нису правно обавезујуће, они утичу на законодавство у многим земљама, каже биолог Пиеро Геновеси, шеф службе дивљих животиња на италијанском институту за заштиту животне средине и истраживања у Риму.
Ако чланови гласају у корист предложене забране, то би „могло имати јаче утицаје у областима попут Европе или Аустралије, где је много редака истраживања усмерено на развој нових алата заснованих на синтетској биологији за побољшање ефикасности очувања акције“, каже да ће рећи да је Геновеси рекао да је и чланови чланове забране у корист предложене забране. Он је међу више од 240 научника који су до сада потписали отворено писмо тражило иуцн члановима да одбију мораторијум.
У току расправа
Ово нису први пут конзервационисти који су расправљали да ли треба дозволити генетски инжењеринг дивљих врста. Мораторијум на генским дисковима, начин увођења инжењерских гена тако да се брзо шири кроз становништво, предложено је на Конвенцији Уједињених нација о састанку биолошке разноликости у 2016. години, а опет у 2018. години – али на крају је одбачен.
Они који су у корист најновијег предлога тврде да су ефекти генетских биотехнологија на природу – и посебно инсеката – тешко предвидјети и да би могли бити неповратни. „Ове нове технологије ризикују да су додале притиске већ претеће опрашиваче“, рекао је Јоанн СИ, научни саветник у поллининима, непрофитној организацији са седиштем у Паризу који је фокусиран на очување пчела и других опрашивача, у изјави коју је организација објавила у саопштењу. Више од 80 истраживача је потписало отворено писмо подршке мораторијуму, што каже да је примештање генетски модификованих организама „унапређивање брже од безбедносне и процене ризика, а да се не би требало да дође до пуштања да се не покаже да и док се не покаже непосредни или индиректни ризици за опрашиње, не постоје директни или индиректни ризици за официре, биодиверзитет или екосистеме“.
Генетски модификована Аппле достиже америчке продавнице, али ће потрошачи угристи?
