НАСА-ин соларни панел Пхоеник Ландера и роботска рука са узорком у мерици
НАСА/ЈПЛ-Цалтецх/Универзитет Аризоне/Тексас А&М универзитет
Марс може имати мрежу течне воде која тече кроз смрзнуто тло. Очекује се да ће сав закопани пермафрост, на Земљи и шире, имати уске вене течности, а нови прорачуни показују да би на Марсу могли бити довољно велики да подрже живе организме.
„За Марс увек живимо на ивици можда настањивог, можда и не, па сам кренула да урадим ово истраживање мислећи да можда могу да затворим ову петљу и кажем да је мало вероватно да ће имати довољно воде и да буде уређена тако да је погодна за живот микроба“, каже Хана Сајзмор са Института за планетарне науке у Аризони. „Доказао сам да сам погрешио.“
Она и њене колеге користиле су мерења састава тла на Марсу да израчунају колики део леденог тла заправо може бити течна вода и величину канала кроз које би вода пролазила. Тешко је држати воду течном на Марсу, јер температуре на планети могу пасти и до -150°Ц (-240°Ф). Док се чиста вода смрзава на 0°Ц, обилне соли на Марсу могу се растворити у тој води и значајно смањити њену тачку смрзавања.
Истраживачи су открили да је било „изненађујуће лако“ набавити земљиште са више од 5 одсто течности, које пролази кроз канале пречника најмање 5 микрона – захтеви које постављају да би се вене сматрале погодним за живот. „Највеће вене о којима говоримо су 10 пута уже од веома фине људске косе“, каже Сиземоре. „Али то је довољно велико окружење да потопи микробе, и (они су) довољно повезани да померају храну и отпад кроз окружење.“
На основу мерења тла са НАСА-ине летелице Феникс, која је слетела на Марс 2008. године, ове мреже канала могле би да буду у изобиљу на географским ширинама већим од 50 степени. Ако на Марсу постоји живот, течне вене би биле најлакше место за тражење, каже Сиземоре: „Ово је окружење у које можемо да слетимо и ископамо око 30 центиметара и пробамо ово.
Главни потенцијални проблем са овим венама као животним срединама је њихова температура, која може бити много хладнија него што већина познатих облика живота може толерисати. „Међутим, морамо бити опрезни када говоримо о коришћењу граница у којима земаљски живот може да расте и метаболише, јер оне не представљају нужно границе у којима би било који живот, било где, могао да функционише“, каже Брус Јакоски са Универзитета Колорадо Боулдер. „Суштина је да, на основу овог и посебно сродних радова, није немогуће да би живот могао постојати на Марсовској близу површине.
Теме:
- Марс/
- ванземаљског живота
