У понедељак, после пораза од Лација са 1:0 овог викенда, Јувентус је отпустио менаџера Игора Тудора. Наводно, нема одмах постављене замене – разматрају и бившег селектора Италије Лучана Спалетија и Рафаела Паладина, који је прошле сезоне одвео Фиорентину на шесто место. Ко год преузме, постаће шести стални управник у протеклих шест година.
Јувентус представља студију случаја шта не треба чинити, али служи и као подсетник да лоше одлуке у недавној прошлости утичу на садашњост и будућност, сужавајући могућност замене да донесу оптималне изборе. Њихов следећи менаџерски потез ће одредити да ли ће се спустити даље низ своју спиралу или ће коначно почети да ослобађају свој систем отрова накупљених током година.
Тудор је платио цену не само за сопствене грешке, већ и за оне које су направили момци који су били пре њега. Не само тренери, сви од спортских директора до извршних директора су, у различитој мери, одговорни. Као и, наравно, многи играчи.
– Јуве је отпустио Тјудора после само седам месеци
– Маркотијева размишљања: Класик хаос, Ливерпул поново губи
– О’Хенлон: Зашто већ знамо да ће Арсенал освојити Премијер лигу
Тудор је преузео дужност привременог шефа у марту прошле године, заменивши Тијага Моту. (Ово последње је био ужасан избор који се задржао предуго.) Били су један бод од места у Лиги шампиона у Серији А и његов задатак је био да их усмери у прва четири, што је и учинио (за бод).
У међувремену, клуб је требало да смисли шта да ради за 2025-26 – осим што није имао ко да „смисли“ јер је Кристијано Ђунтоли, главни доносилац одлука, већ био на одласку из клуба за мање од две године са петогодишњим уговором. Његова замена, Демијен Комоли, преузео је дужност 1. јуна, а пошто је Светско клупско првенство било иза угла, одлучио је да остане са Тјудором иу следећој сезони.
Размишљање о задржавању Тјудора било је да једноставно није било довољно времена – пет или шест недеља – да се идентификује дугорочни тренер уочи сезоне 2025-26, и нису желели да журе са обавезама. Ретроспектива је 20/20, али очигледно је то била погрешна одлука јер је сада скоро Ноћ вештица и имају пет или шест дана (не недеља) да пронађу некога.
Комоли и његов тим за регрутацију су почели да раде на летњим трансферима, али су им и овде руке биле донекле везане. Ако погледате Трансфермаркт, приметићете да је Јувентус потрошио 137 милиона евра (160 милиона долара), што звучи много док не схватите да је 105,8 милиона евра (123 милиона долара) требало да направи трајне потезе за играче који су већ били у клубу на позајмици: Чико Консеикао, Пјер Калулу, Лојд Келезе, а затим Гонз Келезе, Мадрид одмах, и Мицхеле Ди Грегорио. У већини случајева, Јуве је имао обавезу да уговоре учини трајним, тако да, у ствари, није било много простора за рад током лета. Класичан случај садашњости оптерећен грешкама прошлости.
Ипак, клуб је направио четири потписа и ево, питате се колико су сматрали Тудоровим фудбалским кредом.
Широки играчи Еден Жегрова и Жоао Марио направили су само два првенствена старта између њих. Друга двојица су били нападачи: слободни агент Џонатан Дејвид (који је потписао позамашан уговор који га је учинио другим најплаћенијим играчем клуба) и Лоис Опенда. Њихов повратак? Шест комбинованих стартова лиге и један гол. Убрзо је постало очигледно да ће Тудор, који се држи свог система 3-4-2-1, играти само једног по једног центарфора, а са Душаном Влаховићем који је остао, остало је само толико минута за расподелу. С обзиром да његов трио центарфора чини отприлике 20% Јувеових плата, то је ужасна алокација ресурса.
Тудоров систем, наравно, подразумева и три централна дефанзивца и само их је пет у тиму, што је минимум за екипу која се такмичи у Лиги шампиона. Они чине мање од 12% масе зарада упркос чињеници да их је на терену три пута више него центарфора. Опет: алокација ресурса.
Комоли би, замислите, вероватно рекао: „Габ, шта хоћеш да урадим? Клуб је у протеклих пет сезона направио губитак од више од пола милијарде евра. Момци који су били пре мене доносили су одлуке и обавезе, а сада морам да се носим са последицама тога.“
И, наравно, био би у праву. Комбинација ЦОВИД-19 и краткорочног размишљања довела је до рачуноводствених игара и „купи сада, плати касније“ смицалица уговора о позајмици плус обавезама који озбиљно ограничавају клуб овде и сада. Чињеница да су Филип Костић, Даниеле Ругани и Арек Милик (који је последњи пут играо било какав фудбал у јуну 2024. године) још увек у тиму говори своју причу. (Забавна чињеница: Артур је и даље играч Јувеа, иако је барем на позајмици негде другде, тако да се не подсећате на прошле глупости сваки пут када га видите.)
Онда су ту и они који су побегли. Клубови све време праве грешке када су у питању домаћи играчи — до ђавола, Морган Роџерс и Кол Палмер су били у Манчестер Ситију, Деклан Рајс је био у Челсију — али Јуве то подиже до уметничке форме узалудности.
У протеклих 18 месеци, Јувентус је пустио Матјаса Соулеа, Дина Хуијсена, Конија Де Винтера, Моисеа Кина и Никола Фађолија да оду за комбиноване накнаде мање од 85 милиона евра; сада су њихове трансферне вредности два и по пута веће. (Нико од њих, осим Кина, није добио легитиман дуготрајан погодак у првом тиму.) Чини се као да су потрошили богатство на свој Б-тим — Јуве Нект Ген, који игра у трећем рангу — не као алат за развој играча, већ као касица прасица за препад како би попунили рачуноводствене рупе на другим местима.
Можемо причати о стабилности и дугорочном стварању састава колико год хоћемо, али прво треба да препознамо да, помало као загађење, увек будуће генерације плаћају цену за грешке из прошлости. Јувеова недавна прошлост пуна је толико грешака да је онај ко је данас на челу помало у лудој кошуљи.
И овај контекст је оно што Јувеове наредне кораке чини тако занимљивим. Имају легитимно језгро младих талената везаних за дугорочне уговоре око којих можете да градите: Кенан Иилдиз (20), Давид (25), Кхепхрен Тхурам (24), Цонцеицао (22), Андреа Цамбиасо (25), Калулу (25) — можда, будући слободни агент, Влаховић се такође држи разумне цене (ако га добијете по разумној цени много мање од његовог уговора који истиче). Али биће потребно време да се токсини прошлих лоших одлука избаце из система и зато би идеја да се чак и разматра 66-годишњак као што је Спалети (оставимо по страни његов катастрофалан стаж у репрезентацији) била глупа.
Узмите лек сада, патите мало, учите из прошлости и имаћете светлију будућност.
