Микрофотографија људског ембриона у боји након вантелесне оплодње
ЗЕПХИР/НАУКА ФОТО БИБЛИОТЕКА
Током вантелесне оплодње (ИВФ), ембриони се подвргавају генетском тестирању пре него што се пребаце у материцу – али истраживачи су открили да широко коришћени тест не може да открије генетске абнормалности које се формирају у ембрионима непосредно пре имплантације. Међутим, није јасно шта то значи за одабир ембриона са најбољим изгледима да се развију у здраву трудноћу.
Поступак, назван преимплантационо генетско тестирање на анеуплоидију (ПГТ-А), се дешава око 5 до 6 дана након оплодње. То укључује уклањање неколико ћелија из спољашњег слоја ембриона да би се проверило да ли има додатних или недостајућих хромозома, што може повећати ризик од побачаја. Али овај тест је само снимак времена – ћелије у ембриону настављају да се деле и умножавају пре имплантације, потенцијално уводећи генетске промене које остају неоткривене.
Дакле, Ахмед Абделбаки са Универзитета у Кембриџу и његове колеге снимили су развој људских ембриона 46 сати након што су одмрзнути, опонашајући временску линију између тестирања и имплантације. Обично је потребно око 1 до 5 дана да се ембрион имплантира након што се пренесе у материцу. Претходни напори да се то уради били су у стању да сниме ембрионе само око 24 сата, пошто су веома осетљиви на светлост коју емитују конвенционални микроскопи. Уместо тога, тим је користио микроскоп са светлосним листом, који истовремено осветљава само танак комад ембриона, смањујући изложеност светлости и омогућавајући дуже посматрање.
Истраживачи су убризгали флуоресцентну боју која се везује за ДНК у 13 људских ембриона, омогућавајући им да прате формирање генетских абнормалности у реалном времену. Они су приметили да се 223 ћелије поделе у узорцима и открили да је 8 процената ћелија искусило неусклађеност хромозома. Ово се дешава када се хромозоми построје у средини ћелије пре него што се поделе на две ћелије. Неусклађеност значајно повећава ризик да резултирајуће ћелије имају додатне или недостајуће хромозоме, што може даље да омета имплантацију, повећа вероватноћу побачаја или изазове стања као што је Даунов синдром.
Ово сугерише „можда ће доћи до каснијих (генетских) промена у ембриону након тачке у којој вршимо скрининг са ПГТ-А“, каже Лилли Зиммерман из Нортхвелл Хеалтх у држави Њујорк.
Ове грешке су биле ограничене на спољашњи слој ћелија – које формирају плаценту – а не оне у центру ембриона, који се развијају у фетус. Претходне студије су показале да ембриони са неким генетским абнормалностима у спољашњим ћелијама и даље могу довести до успешне трудноће. Стога је могуће да ове генетске грешке не утичу на одрживост ембриона, каже Абделбаки.
„Оно што ова студија за мене заиста показује јесте да је потребно још много истраживања у смислу скрининга ембриона да ли су (они) генетски нормални или абнормални“, каже Зимерман. И није јасно како генетске грешке које се јављају између скрининга и имплантације могу утицати на одрживост ембриона, каже она. Студија је такође посматрала само мали број ембриона, тако да је тешко знати да ли се ови резултати примењују на ембрионе шире, каже она.
Теме:
