Дубокоморска створења која се брзо прилагођавају пронађена у најдубљим рововима „ватреног прстена“ у Јапану

Дубокоморска створења у рововима јапанског вулкански активног појаса „Ватрени прстен” брзо се прилагођавају огромним дубинама, открили су научници.

Истраживачи су документовали скоро 30.000 таквих организама, посебно оних који живе између 7.000 и 10.000 м (22.700 до 32.000 стопа) испод мора. Њихови налази су открили да екосистеме морског дна обликују дубина, снабдевање храном, сеизмичка активност, као и структура морског дна.

Ова запажања су била део потопне мисије са посадом у хадал зону, најдубљи део светских океана, у рововима Јапана, Рјуку и Изу-Огасавара у северозападном Тихом океану током шест подводних роњења од августа до септембра 2022.

Видео снимци које је снимила екипа довели су до документације организама који су обухватали 70 морфолошких група у 11 таксономских категорија у осам типова станишта.

На пример, Јапански ров богат хранљивим материјама, који се протеже паралелно са источном обалом Јапана у дужини од више од 600 км (372 миље), подржава велики број морских краставаца и других створења која се хране наслагама морског дна попут мизидних шкампа и цевастих анемона на дубини од око 24,5км0 (24,5км0).

С друге стране, Рјукју ровом који је био ограничен на храну на овој дубини, доминирале су веома различите заједнице са скоро одсуством морских краставаца.

А у рову Изу-Огасавара, на дубини од око 9 км (30.000 стопа), откривене су велике ливаде морског љиљана.

„Ово је пружило једно од најдетаљнијих посматрања биодиверзитета морског дна и станишта на овим дубинама“, рекла је Дениз Свонборн са Универзитета Западне Аустралије, водећи аутор студије објављене у Јоурнал оф Биогеограпхи.

„Пронашли смо разлике у саставу заједнице и разноликости између ровова, повезане са дубином и уносом хранљивих материја из површинских вода“, рекао је др Свонборн.

Једно од роњења је такође довело до открића најдубље рибе на свету, пужеве која живи преко 8 километара испод нивоа мора, објавили су истраживачи 2023.

Рони су открили да иако би број организама могао бити мањи у хадал зони у поређењу са плитким водама близу обале, многе главне групе животиња су и даље биле присутне, показујући „невероватан опсег адаптација“, каже др Свонборн.

„Унутар ровова, на истој дубини, разлике у историјским сеизмичким поремећајима и стабилности морског дна створиле су различите заједнице“, рекао је дубокоморски еколог.

„На пример, историјски сеизмички активним областима у Јапанском рову доминирали су организми мале разноврсности који су се прилагодили свом окружењу, док је стабилнија падина подржавала разноврсније заједнице“, објаснила је она.

Ови налази бацају више светла на то како дубина, регионално окружење и поремећај морског дна путем сеизмичких активности и снабдевања хранљивим материјама са копна утичу на структуру морских екосистема.

Истраживачи се надају да би студија могла да пружи основу за будућа еколошка истраживања у „најдубљим деловима океана“.