Имате пун приступ овом чланку преко своје институције.
МРИ је међу револуционарним технологијама које су произашле из фундаменталне науке вођене радозналошћу.Кредит: Владимир Булгар/СПЛ
Широм света, буџети за фундаментална истраживања — студије које првенствено настоје да унапреде знање ради њих самих, без очекивања повраћаја улагања — су под притиском до мере која није виђена најмање једну генерацију.
У Сједињеним Државама, главни финансијер фундаменталних истраживања, Национална научна фондација, ове године је укинула око 1.600 грантова у укупној вредности од милијарду долара, што је огроман део свог буџета од 10 милијарди долара. А амерички председник Доналд Трамп предложио је смањење буџета за 55%. У међувремену, у Европској унији ће се конкуренција за финансирање само погоршати ако блок спроведе погрешан план да укључи истраживања одбране и безбедности у свој програм Хоризонт Европа, који је раније финансирао само цивилне истраживачке пројекте.
7 основних научних открића која су променила свет
Кина је одбацила тренд. Прошле недеље, руководство нације је објавило да ће се финансирање фундаменталних истраживања повећати у наредном петогодишњем плану земље, за 2026. до 2030. Али другде, како глобални сукоби и притисак на јавну потрошњу расту, чујемо финансијере од Аустралије до Уједињеног Краљевства како тврде да је истраживање са директним утицајем у стварном свету — идеално економском — пожељније од фундаменталних истраживања. Другим речима, лепо је имати основна истраживања, али су неопходна у тешким околностима.
Новински прилог у Природа ова недеља нуди подсетник зашто је овај приступ погрешан. Описује истраживање ‘плавог неба’ које мења свет, које се углавном или у потпуности односило на стицање знања, а тек касније се показало да има ширу примену. У неким случајевима, таква открића су побољшала или спасила милионе живота.
Ланчана реакција полимеразе — фундаментална наука која стоји иза ПЦР тестова који се користе за идентификацију бактерија и вируса који су постали део свакодневног живота током пандемије ЦОВИД-19 — потиче од рада на бактеријама које су у врелим изворима пронашли микробиолози Хадсон Фриз и Томас Брок са Универзитета Индијана у Блумингтону. Магнетна резонанца (МРИ) настала је из проучавања основних физичких својстава атомског језгра, а студије отровних гуштера одиграле су кључну улогу у развоју лекова као што је Оземпиц који опонашају ГЛП-1 хормон. Телевизори са равним екраном имају своје корене у студијама хемикалија које су изоловане из шаргарепе. Невс Феатуре покрива седам истакнутих примера, али постоје бројни други.
Да ли академско истраживање постаје превише конкурентно?
Истина је рећи да, генерално, данашње окружење за финансирање истраживања мало личи на оно из прошлих деценија. У двадесетом веку, многи научници су обављали истраживачки рад упоредо са својим наставним и административним обавезама без потребе да аплицирају за велике грантове који су данас основни истраживачки систем, посебно у земљама са високим приходима. Са већим јавним финансирањем дошло је до више пажње креатора политике и финансијера и више жеље да се покаже неки облик поврата улагања.
То је тачно и исправно: нико не жели да види да се новац пореских обвезника ненаменски троши. Али открића која мењају свет често се дешавају неочекивано и изграђена су на годинама – или деценијама – фундаменталних истраживања која су проширила наше знање о свету и начину на који он функционише. И пошто су приватне компаније ограничене потребом да обезбеде поврат у кратком року, оне ретко обезбеђују врсту доследног, дугорочног финансирања потребног за фундаментална истраживања која проналазе ствари за које нисмо знали да тражимо.
Све владе треба да донесу одлуке о томе како најбоље троше јавни новац. У случају истраживања, то захтева рад са истраживачком заједницом на прилагођавању биланса финансирања различитим областима, смањењем финансирања за неке и повећањем потпоре за друге. Али пре него што се те одлуке донесу, треба да се разбију два мита: да је фундаментална наука мање важна од других врста истраживања и да нема дугорочан утицај. Открића описана у нашој вести су правовремени и неопходан подсетник да одлуке о финансирању не би требало да занемаре мукотрпне, дугорочне студије које су се изнова и изнова показале као темељ знања, напретка и, на крају, побољшања друштва.
