Терапија матичним ћелијама смањује ризик од срчане инсуфицијенције након срчаног удара

Људи који су примили инфузију матичних ћелија убрзо након срчаног удара имали су мање шансе да развију срчану инсуфицијенцију од оних који су лечени стандардном негом, према највећем таквом испитивању до сада. Ово откриће пружа неке од најјачих доказа до сада да матичне ћелије могу помоћи да се срце поправи.

Након срчаног удара, срчани мишић је трајно оштећен и ослабљен, што често доводи до срчане инсуфицијенције – када орган не може да пумпа довољно крви да задовољи потребе тела. Тренутно не постоји третман осим трансплантације или срчане пумпе који могу да поврате срчану функцију.

Као потенцијално решење, истраживачи су се окренули матичним ћелијама, које имају јединствену способност да се трансформишу у друге типове ћелија. Али претходне студије које су испитивале њихову употребу након срчаног удара показале су различите резултате. На пример, испитивање из 2020. које је укључивало 375 људи открило је да ћелије изведене из коштане сржи, укључујући матичне ћелије које се развијају у крвне ћелије, нису успеле да смање ризик од смрти у већој мери од стандардне неге, као што су програми рехабилитације срца и лекови за снижавање крвног притиска, смањење крвних угрушака или смањење холестерола.

Армин Аттар са Универзитета Шираз у Ирану и његове колеге су заузели другачији приступ: користили су мезенхималне матичне ћелије, које се могу разликовати у структурне ћелије попут хрскавице и масти. Ове матичне ћелије такође ослобађају молекуле који смањују упалу и подстичу околна ткива да се регенеришу.

Тим је сакупио мезенхималне матичне ћелије из крви пупчане врпце и убризгао их у срца 136 људи у року од три до седам дана од њиховог првог срчаног удара. Иако се ове матичне ћелије могу узети из сопственог масног и коштаног ткива учесника, култивисање довољног броја њих за инфузију може трајати месец дана, каже Аттар. Коришћење оних из крви из пупчане врпце омогућило је тиму да примени третман много раније, потенцијално појачавајући ефекте, каже он. Одвојена група од 260 људи добила је стандардну негу након првог срчаног удара.

Три године касније, они који су били подвргнути терапији матичним ћелијама имали су у просеку 57 одсто мање шансе да развију срчану инсуфицијенцију и 78 одсто мање шансе да буду хоспитализоване због овог стања него они који су примали стандардну негу. Такође су приметили значајна побољшања у способности срца да пумпа крв, што сугерише да третман помаже срчаном ткиву да се регенерише након оштећења.

„Ово је велики корак напред“, каже Аттар. Иако терапија није смањила ризик од смрти током периода студије, чињеница да је смањила пријем у болницу је и даље приметна, каже Хина Цхаудхри са Медицинског факултета Ицахн на Моунт Синаи у Њујорку. „Срчана инсуфицијенција је водећи узрок хоспитализације у САД“, каже она.

Међутим, 80 одсто учесника су били мушкарци, што чини мање јасним како терапија утиче на жене, које су подложније срчаној инсуфицијенцији након срчаног удара, каже Чодри. Међутим, Аттар и његов тим нису открили да се резултати разликују по полу у засебној анализи. Студија је такође била ограничена на млађе одрасле особе; сви учесници су били између 18 и 65 година. „Било би добро видети распад по старосним групама јер млађи пацијенти једноставно имају више природне регенеративне способности и боље се опорављају од оштећења срца“, каже Чаудхри.

Ови резултати су до сада најјачи показатељ да матичне ћелије могу помоћи у обнављању срчане функције након срчаног удара. Али третман не лечи срце у потпуности. „Не постоји лек, никаква терапија на овој планети која замењује оне изгубљене (ћелије срчаног мишића). И то је оно што ће заиста променити игру на терену“, каже Чодри. Ипак, „сва ова истраживања нас уче више о регенеративном процесу у срцу и како до тога доћи“, каже она.