„Вриснуо сам од узбуђења“: 2.700 година стар клинасти текст пронађен у близини Храма – и открива да је Јудејско краљевство каснило са исплатом Асирцима
Уломак грнчарије стар 2.700 година откривен у близини брда храма у Јерусалиму је прва позната преписка између Асирско краљевство то тхе Краљевство Јуде икада пронађена у граду.
Уломак дуга 1 инч (2,5 центиметра) (термин који археолози користе за описивање фрагмената грнчарије) прекривен је клинастим текстом и датира из периода Првог храма (1000. до 586. пре нове ере). Чини се да садржи краљевску преписку из Асирског краљевства у Јудејско краљевство у којој се тражи да се зна статус закаснелог плаћања трибута.
„Натпис пружа директан доказ о званичној преписци између Асирског царства и Јудејског краљевства“, Аиала Зилберстеинрекао је у саопштењу директор ископавања у име ИАА. „Откриће јача наше разумевање дубине асирског присуства у Јерусалиму и степена његовог утицаја на и умешаности у вођење послова Јудејског краљевства.
Крхотина је пронађена током ископавања у близини Западног зида Брда храма, наводи се у саопштењу. Истраживачи су га пронашли док су „мокрим просејавањем“ ископали фрагменте у Националном парку Емек Тзурим.
„Пребирао сам прљавштину и изненада приметио комадић са чудним украсом“, рекао је у саопштењу Морија Коен, који ради у „Археолошком искуству“ у Емек Цуриму, атракцији која омогућава посетиоцима да помогну у проналажењу артефаката. Коен је додао да сам „након што сам одлучно утврдио да ово није украс, већ да је заиста клинасто писмо, вриснуо од узбуђења“.
Крхотина је пронађена у прљавштини дуж ивице централног одводног канала Јерусалима, који датира из периода Другог храма (516. пре нове ере до 70. године нове ере), додала је она. Али чињеница да је крхотина тамо пронађена сугерише да је ово подручје „служило као фокус за активности високорангираних свештеника и личности“ током периода Првог храма, рекао је Зилберштајн.
Вероватно је да је овај део заправо био део уписаног краљевског печата или отиска који је требало да запечати званично писмо са асирског двора, асириолози Петер ЗилбергУниверзитета Бар-Илан, и Филип Вукосавовићиз ИАА, написао је у заједничком саопштењу.
„Буле или печати овог типа носили су утисак који је понекад био праћен кратким натписом на асирском клинастом писму који бележи садржај депеше или њено одредиште“, рекли су они.
Ова идеја подржава хипотезу да је преписка била краљевска о кашњењу плаћања. У тексту се помиње рок — први Ав, летњи месец у јеврејском и месопотамском календару. Такође помиње официра у кочијама, положај познат из асирских записа, који би пренео краљевску поруку.
Иако се у поруци не помиње име краља Јуде, вероватно је била упућена двору краљева Језекије, Манасе или Јосије, од којих је последњи владао Јудејским краљевством када је оно било вазално краљевство Асирије, наводи се у саопштењу.
Нејасно је и зашто је уплата каснила.
„Иако не можемо да утврдимо позадину овог захтева, да ли је произашао из пуког техничког одлагања или је предузет као смишљен корак са политичким значајем, само постојање таквог званичног позива би наизглед сведочило о одређеној тачки трвења између Јуде и царске владе“, рекли су Зилберг и Вукосавовић.
Анализа материјала улова сугерише да није направљен локално у Јерусалиму. Анат Коен-Вајнбергерпетрографски истраживач у ИАА, рекао је у саопштењу. Уместо тога, његов минерални састав одговара градовима унутар Асирског краљевства, као што је Нинива.
„Тренутно се ради хемијска анализа састава буле“ како би се прецизније лоцирала њено порекло, додао је Коен-Вајнбергер.
Крхотина је можда сићушна, али налаз је значајан, кажу Зилберг и Вукосавовић.
„Налаз отвара прозор у разумевање политичких и административних веза Јудеје и Асирије“, објаснили су Зилберг и Вукосавовић. „То је први доказ такве врсте званичне, а можда чак и напете комуникације која се одвијала између Јерусалима и најмоћније светске суперсиле током периода о коме разговарамо.
