Откриће неурона на бази масти могло би откључати нове третмане за мождане болести
Истраживачи са Универзитета Квинсленд (Аустралија) и Универзитета у Хелсинкију (Финска) открили су да су неурони способни да користе масти као извор енергије, доводећи у питање дуготрајно веровање да се ослањају само на шећер. Што је још занимљивије, када се повећа потреба мозга за енергијом, неурони могу производити сопствене масти рециклирајући компоненте својих ћелија. Овај процес зависи од кључног протеина познатог као ДДХД2.
Откриће које би могло да промени животе
У ретком поремећају мозга који се зове наследна спастична параплегија 54 (ХСП54), протеин ДДХД2 не функционише исправно. Када се то догоди, неурони губе своју способност да генеришу масти потребне за енергију и нормалан рад, што доводи до раних и прогресивно погоршавајућих проблема у комуникацији између нервних ћелија.
Деца погођена ХСП54 често почињу да показују потешкоће са кретањем и размишљањем у раном узрасту. Међутим, ово ново откриће даје разлог за оптимизам. У лабораторијским експериментима, научници су третирали оштећене неуроне специфичним додацима масних киселина и открили да су у року од само 48 сати ћелије повратиле своју производњу енергије и нормалну активност.
„Ово је права промена у игри“, рекла је др Мерја Јоенсу, која је осмислила пројекат и водила студију на Аустралијском институту за биоинжењеринг и нанотехнологију. „Показали смо да се здрави неурони ослањају на масти као гориво, а када овај пут не успије у условима као што је ХСП54, можда је могуће поправити штету и преокренути неуропатологије.“
Нове технологије подстичу напредак
Истраживачи се сада припремају за следећу фазу свог рада, која укључује тестирање безбедности и ефикасности третмана на бази масних киселина у претклиничким моделима. Ове студије ће утврдити да ли би се слични приступи евентуално могли користити код људи и да ли би овај енергетски систем заснован на масти могао играти улогу у лечењу других неуролошких болести којима тренутно недостају ефикасне терапије.
„Наставићемо узбудљиву сарадњу са новим неинвазивним технологијама за снимање мозга и тиме помоћи бржем развоју потенцијалне терапије. Овај напредак не само да преписује уџбенике, већ би могао да трансформише животе“, каже др Ђузепе Балистрери са Универзитета у Хелсинкију.
