Затварање аустралијског синхротронског снопа угрожава јединствене инфрацрвене и терахерц истраживачке могућности

Истраживачи у Аустралији изражавају забринутост због планова које су сачиниле федералне агенције за затварање два снопа на синхротрону у земљи, који производи високоенергетске снопове светлости за различите експерименте.

Два снопа која се разматрају за затварање су далеко инфрацрвена/терахерц спектроскопија и инфрацрвена микроскопија, каже Мајкл Џонс, специјалиста за истраживачку инфраструктуру за синхротронску науку на Технолошком универзитету у Квинсленду у Аустралији.

Ови инструменти су „важни и јединствени“, каже Џонс, напомињући да док се већина синхротрона бави само рендгенским зрацима, аустралијски синхротрон омогућава истраживачима приступ другим таласним дужинама као што су инфрацрвене и терахерцне.

Џонс се брине да ће посекотине уништити објекат. „Када се овакве резове догоде, људи који покрећу ове беамлине ће добити посао на беамлине-има на другим местима у свету, и никада се неће вратити, тако да губимо и стручност“, каже он.

„Прилично је забрињавајуће што су потрошили сав овај новац на инфраструктуру повезану са синхротроном, и да ће пресећи две беамлине“, додаје Брендан Абрахамс, хемичар са Универзитета у Мелбурну, чији је докторант користио један од тих снопова. ‘Тај посао који је урадила не би могао да се одвија (без те беамлине).’

Према Џонсу, аустралијска савезна влада издвојила је 10% смањења средстава за управљачко тело синхротрона. Када се примени подједнако на сваку дивизију, синхротрону је потребно смањење од око 4 милиона А$ (2 милиона фунти) годишње.

Али само заустављање употребе два снопа неће уштедети 4 милиона аустралских долара годишње, каже Џонс, што сугерише да би на хоризонту могла бити и друга смањења која нису најављена. „Било би лепо да се добије потпунија слика“, каже он. „Скраћивање приступа научној инфраструктури требало би да буде последње средство.“

Проследио је портпарол Аустралијске организације за нуклеарну науку и технологију (АНСТО). Цхемистри Ворлд писану изјаву у којој се наводи да је организација „предложила измене својих способности, инструмената, активности и кадровских захтева, између осталих мера“. Портпарол АНСТО-а је, међутим, одбио захтев за интервју, напомињући да је организација у консултацијама у вези са предложеним изменама.

Џонс мисли да је АНСТО рангирао беамлине у смислу броја поднетих предлога и броја публикација које су директно произведене као резултат. Иако је АНСТО можда узео у обзир друга разматрања интерно, они нису јавно саопштени, каже он.

„Број публикација и број предлога достављених на беамлине није баш добар показатељ важности истраживања које је тамо урађено“, каже Џонс. ‘Беамлинес је још увек превише претплаћен, тако да и даље добијају више предлога него што имају простора за то.’

Џонс такође напомиње да је аустралијски синхротрон тренутно у процесу удвостручавања свог укупног броја снопова захваљујући финансирању у износу од 110 милиона долара, које углавном долази са универзитета у земљи. Пошто је првобитни уговор на пет година, Џонс се брине да би будућа смањења могла укључивати и ове новије снопове.

До сада, када посао није могао да се обави у Аустралији, синхротрон је спонзорисао истраживаче са грантовима да путују до беамлине-а другде у свету све док је посао био у националном интересу Аустралије.

Али према новопредложеним плановима, ова шема такође може бити укинута, примећује Џонс. „Не само да ће локална заједница изгубити приступ ова два заиста висококвалитетна снопа, већ и могућност приступа овој технологији другде на неки приступачан начин“, додаје он. „Није да смо у Великој Британији и да можемо само да одемо у Европу по беамлине. Европа је удаљена 30 сати и 5000 долара.’

Коначна одлука о будућности два снопа очекује се до краја новембра.