Кућа динамита је већ остарила као млеко – из једног кључног разлога

Панић царује у Кућа динамитанови Нетфлик трилер из Тхе Хурт Лоцкер редитељка Кетрин Бигелоу. Или би барем требало. Радња филма смештена је у неколико минута пре него што нуклеарна ракета неизвесног порекла погоди континентални део САД. То је застрашујући предлог, а кроз подељене перспективе ликова – безбедносних званичника, војних стручњака, па чак и самог председника САД – видимо колико брзо једна нација може да буде уздрмана до сржи. Међутим, суочени са овом несрећом, показује нам се свет свеобухватне компетенције, интелектуалне озбиљности: сложена инфраструктура развијена да се носи са управо оваквом кризом. За све добро што им то чини, одрасли, како кажу, јесу задужен.

Ипак, у центру је блистава рупа Кућа динамита. Бигеловов филм је привидно фиксиран на неку врсту логистичког хиперреализма – грануларно играње помало уверљивог (у зависности од кога питате) нуклеарног сценарија. Па ипак, све се завршава као потпуно апсурдна фикција. Испричан у триптиху, филм преиспитује исти део времена – отприлике пола сата када је пројектил у лету – из више перспектива, а последња се углавном фокусира на председникову, коју игра Идрис Елба. На који се помиње само по звању посла, Елбин лик тешко да је филмски Потус за векове: он је конфликтан и преплављен ситуацијом, погрешив, али углавном рационалан вођа. И вредан је пажње због тога колико мало подсећа на свог колегу из стварног света. Зато што САД немају Идриса Елбу за председника. Имају Доналда Трампа.

Немојте ме погрешно схватити, не кажем то Кућа динамита требало да буде постављено под Трампово председништво. Тешко је замислити дрска, љута и – да се суочимо с тим – суморно комична Трампова фигура која постоји у Бигелоовој озбиљној стварности. Тај сценарио би више одговарао сатири него политичким интригама. (Речено је да су критичари повукли паралеле између Кућа динамита и култну сатиру Стенлија Кјубрика Др Странгелове – тај филм, снимљен и смештен усред ескалације хладноратовских нуклеарних тензија, првобитно је замишљен као трилер равнодушног лица, да би Кјубрик док га је писао закључио да је једини одговарајући тон фарса.) Па ипак, ово је наша реалност: да је ракета лансирана на САД, то би била прва ракета. Шегрт звезда која би била задужена за питања одмазде.

Са становишта приповедања, потпуно је разумљиво зашто би Бигелоу, или писац филма, Ноа Опенхајм, одбио да укључи чак и пролазно аналогног лика налик Трампу. (Председник Роналд Румп, кога игра, ох, рецимо… Џим Белуши?) Трамп је човек познат не само по свом борбеном и малолетном личном понашању, већ и по својој импулсивности; не само да би тон филма морао да одговара његовој личности, већ и наратив. Али шта је алтернатива? Смештајући се у ову очишћену реалност без Трампа, Кућа динамита суштински не успева у покушају реализма. Чини се да је цела ствар заглављена у политичком тренутку који више материјално не постоји. Другим речима, то се чини као из Обамине ере. (Мада треба рећи да Елбин председник наглашено није заменик Обаме, у карактеризацији или кадрирању.)

Великодушно читање може сугерисати да је у томе цела поента. Кућа динамита је фикција, а њена одступања од стварности служе само за појачавање порука филма о нуклеарној опасности. То је најбољи сценарио за најгори сценарио. „Ако је ово врста нереда која би се десила са потпуно компетентним, убедљивим људима на свим нивоима командовања, шта би се, забога, догодило без њих?“ Али постоји ограничена вредност у таквом мисаоном експерименту. На крају, служи само за еуфемизацију надреалне политичке стварности модерне Америке – чак и ако је закључак до којег долази један о фаталистичком поразу.

Постоји разлог зашто Др Странгелове остаје класик до данас, дуго након што је Хладни рат постао млака успомена. И то је исти разлог што Кућа динамита осећа се застарело чак и сада, мање од недељу дана након изласка. Чак и у најбољим временима, не постоји разуман, разуман одговор на идеју нуклеарног армагедона: идеја да су милиони или милијарде живота само неколико притисака на дугме далеко од заборава је за већину нас превише збуњујућа да бисмо чак и размишљали. Али Трамп, безобразна, бесмислена бивша ријалити ТВ звезда, изнео је апсурде модерне политике на површину и учинио их немогућим за игнорисање. Он је човек који стоји иза нуклеарног арсенала. То је свет у коме живимо. Кућа динамита живи негде другде сасвим.

‘А Хоусе оф Динамите’ је доступна за стримовање на Нетфлик-у