Древни ‘смрзнути’ носорог из канадског високог Арктика преписује оно што су научници мислили да знају о Северноатлантском копненом мосту
Пре скоро четири деценије, истраживачи су открили колекцију савршено очуваних фосила унутар ударног кратера у канадском високом Арктику. Сада су ти остаци коначно одали своје тајне, откривајући да припадају изумрлој врсти безрогог носорога који је живео пре 23 милиона година.
Научници су назвали животињу Епиатхерацериум итјиликса именом врсте које на инуктитуту значи „мраз“ или „мраз“. Ова створења су по величини била слична модерним индијским носорогима (Рхиноцерос уницорнис), према а изјава из Канадског музеја природе (ЦМН). Новоидентификовани фосили једини су до сада пронађени примерци и показују да је животиња умрла од непознатих узрока као млада одрасла особа.
Кости су сачуване у ударном кратеру широком 14 миља (23 километра) захваљујући брзом пуњењу водом. Кратер је настао од астероида или комете отприлике у исто време да је арктички носорог живео, што сугерише да је носорог умро унутар кратера пре него што је постао језеро.
Клима у овом региону тада је била далеко топлија него данас, а биљни остаци показују да је канадски високи Арктик — тачније острво Девон у Нунавуту, где се налази кратер — био домаћин шуме умерене климе, наводи се у саопштењу.
Како је миоценска епоха (пре 23 милиона до 5,3 милиона година) прешла у епоху плиоцена (пре 5,3 милиона до 2,6 милиона година) и коначно уступила место последње ледено добафосили су разбијени циклусима смрзавања и одмрзавања и постепено потискивани на површину кратера. Истраживачи су потом пронашли фосиле 1986. године.
Накнадни излети до кратера открили су још костију које припадају узорку арктичког носорога. Ове експедиције су такође откриле још једну врсту која је живела пре 23 милиона година, ходајућу фоку (Пуијила дарвини), који су вероватно живели поред арктичких носорога.
Гилберт и њене колеге су описали Е. итјилик на основу карактеристика његових зуба, доње вилице и лобање у поређењу са другим врстама носорога. Истраживачи су затим одредили место арктичког носорога у еволуционом стаблу носорога анализирајући везе новооткривених врста са 57 изумрлих и живих група носорога. Они су своје резултате објавили у уторак (28. октобра) у часопису Екологија и еволуција природе.
Налази сугеришу Е. итјилик био најближи сродан са носорозима који су живели на територији данашње Европе пре 23 милиона година. Прави модерни носорози (Рхиноцеротидае) су еволуирали пре око 40 милиона година у Северној Америци и Југоисточној Азији, а њихови потомци су се касније проширили на све континенте осим Јужне Америке и Антарктика.
„Данас постоји само пет врста носорога у Африци и Азији, али су у прошлости пронађени у Европи и Северној Америци, са више од 50 врста познатих из фосилних записа“, водећи аутор студије Даниелле Фрасернаучник истраживач и шеф палеобиологије у ЦМН-у, рекао је у саопштењу.
Новооткривени арктички носорог је најсевернији носорог икада откривен. Истраживачи мисле да је врста мигрирала из Европе преко Северноатлантског копненог моста, древног пролаза преко Гренланда који се састоји од изложене континенталне коре.
Северноатлантски копнени мост се појавио у каснијим фазама Период креде (пре 145 милиона до 66 милиона година), али се расправља о томе када је нестао. Неки студијама указују да се копнени мост срушио пре 56 милиона година; други сугерише да је мост био мање-више континуиран до пре око 2,7 милиона година.
Нова открића поткрепљују потоњу хипотезу, јер су Рхиноцеротидае стигли у Европу пре 33,9 милиона годинатоком догађаја изумирања и ширења познатог као Гранде Цоупуре, или „велики рез“. Нова студија сугерише да су до пре 23 милиона година ови носорози стигли у Северну Америку, тако да је копнени мост вероватно опстао барем до почетка епохе миоцена.
„Увек је узбудљиво и информативно описати нову врсту“, рекао је Фрејзер. „Наше реконструкције еволуције носорога показују да је северни Атлантик играо много важнију улогу у њиховој еволуцији него што се раније мислило.
