Мало је вероватно да ће САД тестирати нуклеарно оружје, упркос ономе што Трамп каже

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да ће земља наставити са тестирањем нуклеарног оружја након вишедеценијске забране. Али истраживачи разговарају са Нев Сциентист кажу да нема научне потребе за таквим тестовима и да би они били чисто симболични, узнемирујући за глобални мир и вероватно ће изазвати протесте међу грађанима САД. Укратко, мало је вероватно да ће се десити – али то не значи да је најава потпуно бенигна.

Трамп је нову политику најавио у посту на Трутх Социал, рекавши да сам због „програма тестирања других земаља (сиц) наложио Министарству рата да почне да тестира наше нуклеарно оружје на равноправној основи. Тај процес ће почети одмах.“

Саопштење није имало много детаља, али је и збунило стручњаке јер ниједна друга нација заправо не тестира нуклеарне бомбе. Русија је недавно демонстрирала подводни дрон на нуклеарни погон и ракету на нуклеарни погон, али ни једно ни друго нису биле нуклеарне детонације.

Свакако, након руске инвазије на Украјину, постојали су знаци да неколико земаља припрема своја историјска места за тестирање нуклеарног оружја – било са истинском намером да још једном тестирају или само због политичког постављања. Радови на модернизацији обављени су на кинеском полигону у крајњем западном региону Синђанг, као и на руском у архипелагу Арктичког океана и на америчком полигону у пустињи Невада.

Али нови тестови би били у супротности са деценијама неугодних, али ефикасних забрана. Уједињено Краљевство, САД и Совјетски Савез су 1963. године потписале Уговор о ограниченој забрани тестирања, забрањујући тестирање овог оружја у атмосфери, под водом или у свемиру, али дозвољавајући подземна испитивања. Затим, 1996. године, Споразум о свеобухватној забрани нуклеарних тестова (ЦТБТ) теоретски је зауставио и подземна тестирања, и иако никада није технички ратификован, био је ефикасан.

Више од 2000 тестова обављено је између прве америчке детонације, Тринити, 1945. године и израде ЦТБТ-а. Од тада су Индија и Пакистан извршили по неколико тестова 1998. године, док је Северна Кореја једина нација која је тестирала нуклеарно оружје у 21. веку, а последњи тест је одржан 2017. САД нису тестирале нуклеарно оружје од 1992. године.

Имајући у виду тај контекст, већина стручњака је скептична да би председник Трамп – који је гласно говорио о својој жељи да добије Нобелову награду за мир – навео САД да постану прва глобална суперсила која ће наставити нуклеарна тестирања.

Џон Престон са Универзитета у Есексу, Велика Британија, каже да би председникова изјава могла бити нешто више од „трумпове реторике“ без стварне намере да се детонира нуклеарно оружје иза тога, али упозорава да би чак и то могло бити опасно. Историјски гледано, совјетска и руска стратегија је била ескалација у циљу деескалације, каже он – агресивно деловање како би се приморали противници да направе корак уназад.

Престон каже да су током хладног рата нуклеарне силе потрошиле много времена и енергије доводећи стручњаке из различитих области како би тачно разумели како тестови нуклеарног оружја и ширење могу да ескалирају сукоб. Али у годинама након тога, то је било мање у фокусу, а тема је генерално постала веома тајна.

„У политичким круговима, у круговима нуклеарне стратегије, бојим се да је вероватно мање разумевања лествице ескалације“, каже Престон. „Сва наука је заиста позната о ефектима нуклеарног оружја. Нема више шта да се зна. Дакле, то би било чисто симболично и само би нас одвело на лествицу ескалације коју више не разумемо.“

Од таквог потеза сигурно би била мала научна исплативост. Нуклеарни тестови се данас изводе изузетно прецизно у симулацијама физике на огромним суперкомпјутерима. Два најмоћнија компјутера на свету (барем од оних који су јавно откривени) управља америчка влада и користе се за обезбеђивање ефикасности америчког нуклеарног одвраћања без потребе за физичким тестирањем.

Кристоф Лаухт са Универзитета Свонси у Великој Британији каже да би наставак тестирања био корак уназад у опасном тренутку историје. Нови споразум СТАРТ истиче 4. фебруара 2026, а Споразум о нуклеарним снагама средњег домета је већ завршен, што значи да су Русија и САД само неколико месеци од тога да немају формалне нуклеарне споразуме, са малим изгледима за постизање нових споразума у ​​тренутној напетој геополитичкој клими.

„Мислим да постоји оправдана забринутост да би ово могао бити почетак нове врсте трке у нуклеарном наоружању“, каже Лауцхт. „Још увек имамо огроман број нуклеарних бојевих глава, али се заправо крећемо у смислу споразума на нешто што је упоредиво са раним хладним ратом, када није постојао споразум о ограничењу наоружања.

Ризик је да ако нека земља настави тестирање, друге ће се осећати принуђеним да следе њихов пример, каже Лауцхт. А тестирање би вероватно довело до протеста еколошких група, мировних активиста и грађана у близини полигона у Невади, чинећи ионако поларизоване САД још напетијим.

Сара Пози са Универзитета у Мичигену је отворена да наставак тестирања нуклеарног експлозива нема смисла за САД. „То би угрозило глобалну стабилност, испровоцирало друге нације да поново покрену сопствене програме тестирања нуклеарног експлозива и угрозило би деценијама напредак ка контроли нуклеарног наоружања“, каже она. „Уместо тога, САД би требало да наставе да воде примером и да помогну у јачању глобалних напора за спречавање нуклеарног ширења.

Постоји, наравно, још један аргумент: да је Трамп, на карактеристичан начин, скочио на објаву живих, неодређених и нејасних изјава на друштвеним мрежама које не говоре целу причу.

Ник Ричи са Универзитета Јорк у Великој Британији каже да Трамп можда само говори о тестирању нуклеарне технологије за испоруку, као што су ракете које их лансирају, а не о самим бојевим главама – посебно зато што би наставак тестирања бојевих глава вероватно значио године планирања, инжењеринга и политичког рада који би превазишао његово председавање. Али ако је то случај, онда остаје забуна, јер се ове технологије редовно тестирају и увек су биле тестиране, заједно са технологијама НАТО савезника.

„То је веома Трамповски начин комуникације о свим врстама политичких питања, укључујући и веома потенцијално дестабилизујућа и опасна питања попут америчке политике нуклеарног оружја“, каже Ричи. „Постоји гранична могућност да грешим и да су припреме можда веома узнапредовале за повратак нуклеарном тестирању, али сигурно нисам видео никакве индикације за то.