Антидепресиви се веома разликују по својим физичким нежељеним ефектима

Антидепресиви се веома разликују у нуспојавама које изазивају – од повећања телесне тежине до губитка тежине и промене крвног притиска. Ово ће можда морати да се узме у обзир када лекари одлуче која би од многих опција лекова, која може спасити живот, била најбоља за сваког појединца.

Отприлике 1 од 10 људи у Европи и САД узима антидепресиве за стања као што су депресија и анксиозност. Симптоми повлачења могу бити мање уобичајени него што смо мислили, али неке студије наговештавају да могу постојати и физички нежељени ефекти док узимате ове лекове. Само није јасно који одређени лек изазива коју врсту нежељеног ефекта.

Удубљујући се у податке, Тоби Пилингер са Краљевског колеџа у Лондону и његове колеге анализирали су резултате из 151 рандомизоване контролисане студије и 17 извештаја америчке администрације за храну и лекове. Овим је обухваћено 30 антидепресива чија су ефикасност и нежељени ефекти упоређени са плацебом током отприлике осмонедељног курса лечења различитих психијатријских стања.

„Лепота ових студија је у томе што су све биле плацебо контролисане и рандомизоване, тако да можемо бити сигурни да су разлике које показујемо последица лека“, каже Пилингер.

Истраживачи су открили да су неки од лекова повезани са губитком тежине, а други са повећањем телесне тежине. Мапротилин је, на пример, био повезан са просечним повећањем тежине од око 1,8 килограма, док је агомелатин био повезан са губитком од око 2,4 кг.

Студија је такође показала да је лек флувоксамин повезан са успоравањем откуцаја срца за 8 откуцаја у минути (бпм), у просеку, али га је нортриптилин повећао за 13 откуцаја у минути. Потоњи такође смањује систолни крвни притисак – ваш крвни притисак када се ваше срце контрахује – за између 3 и 7 милиметара живе (ммХг), док га је доксепин повисио за скоро 5 ммХГ, што би могло да утиче на опште здравље. „Свако повећање крвног притиска за 1 ммХг, ако имате висок крвни притисак, повећава ризик од можданог удара за 1 одсто“, каже члан тима Оливер Хаус, такође са Краљевског колеџа у Лондону.

Други лекови, као што су пароксетин, дулоксетин, десвенлафаксин и венлафаксин, били су повезани са повећањем холестерола. Нејасно је да ли се ови нежељени ефекти погоршавају, побољшавају или стану након осам недеља.

Упркос опсервационим студијама које изазивају забринутост да антидепресиви утичу на нивое електролита, као што је натријум, у крви, што би могло да утиче на срчане ритмове, „наша студија је показала да заправо није било никаквих проблема са натријумом“, каже Пилингер.

Од више од 92 милиона доза антидепресива прописаних у Енглеској прошле године, око 85 одсто је било сертралин, миртазапин, флуоксетин, амитриптилин, циталопрам или венлафаксин. Утврђено је да четири од њих имају релативно добар профил за већину испитиваних фактора, али је уочено да амитриптилин повећава тежину, број откуцаја срца и крвни притисак, док венлафаксин повећава број откуцаја срца, крвни притисак и холестерол.

„Ово је веома информативно и за лекаре и за пацијенте“, каже Махиар Етминан из епидемиолошке консултантске групе Епилитицс у Ванкуверу, Канада. „Ови подаци се могу ставити у апликацију, тако да, на пример, ако неко има висок холестерол или кардиоваскуларне проблеме, апликација може да каже лекару који од њих да избегава. Ово ће лекарима дати више пропусног опсега да изаберу антидепресив који најбоље одговара пацијенту.“

Пилингер каже да његов тим развија дигитални алат са падајућим менијем уобичајених нежељених ефеката антидепресива, тако да лекари могу да процене шта да избегавају, или чак шта да изаберу, на пример да ли би губитак тежине био од користи. „Све је у проналажењу правог молекула за праву особу и ангажовању у персонализованом прописивању,“ каже Пилингер.

Али Џон Јоанидис са Универзитета Станфорд у Калифорнији каже да резултати могу бити пристрасни ако је тим укључио само студије које су показале нежељене ефекте. Други можда нису пронашли нежељене ефекте, које нису пријавили, што значи да ови подаци нису укључени у мета-анализу.

Он такође истиче да људи углавном узимају антидепресиве дуже од 8 недеља; понекад годинама. „Биле би потребне веома различите, дугорочне студије да би се показало присуство и релевантност таквих ефеката исхода, ако их има, на дужи рок“, каже Иоаннидис.

Као одговор, Пилингер каже да „увек постоји ризик од пристрасности“, али „можемо бити релативно сигурни да смо прикупили већину података који су тамо“.

Он прихвата да је потребна анализа дугорочних студија, на којој, каже, ради његов тим, и истиче да су око 75 одсто учесника у постојећим испитивањима били белци. Али он мисли да ће се обрасци које је тим уочио показати у дугорочним студијама и да ће се вероватно применити на друге групе.

Претходне студије сугеришу да су неки антидепресиви, као што је венлафаксин, повезани са повећаним дуготрајним крвним притиском, каже он. Повећање телесне тежине које се јавља брзо такође може трајати, каже он. „Једном када се угојите, тешко га се отарасити.“

Људи на антидепресивима који су забринути због нежељених ефеката не би требало да престану са лечењем, каже Хоус, јер ови лекови могу бити веома ефикасни. „Ово је нијансирано; то је индивидуална одлука, која одражава профил ризика појединца и користи. Ако су забринути, ово је нешто о чему бисмо им препоручили да разговарају са својим доктором.“