Француски археолози открили „огромну римску гробницу“ са гробовима за кремацију „храњених“ течним приносима
Археолози који су вршили ископавања на француској ривијери открили су огромно римско гробље за кремацију. Пажљиви рад на локацији открио је корак по корак процес који су Римљани користили да кремирају своје мртве и одају им почаст у загробном животу.
Више од 160 кремационих гробова откривено је на античком локалитету Олбиакоје је почело као утврђено грчко насеље око 350. године пре нове ере на данашњем југу Француске. Географ Страбон је поменуо да је Олбија била град Масилиота — народа оближње Масилије (данашњи Марсеј). Када је Марсеј заузео Јулије Цезар 49. пре Христа Олбија је постала а Роман град фокусиран на трговину и терме.
За многе преминуле, процес кремације је почео када су рођаци ставили мртво тело на дрвени штанд изграђен изнад квадратне јаме. Врућина ломаче изазвала је урушавање постоља и бељење, увијање и пуцање костију, наводи Инрап. Стаклени предмети су се топили, бронзани артефакти су се искривили, а керамика је била обојена чађом.
„Изразита карактеристика Олбије је да је већина (гробова) окружена каналом за либацију за течне понуде (вино, пиво, медовина) у част покојника или обезбеђивање њихове заштите“, наводи се у саопштењу.
Ове цеви за либацију су направљене од пренамењених амфора које су вириле из гроба, чак и након што је био покривен црепом и затрпан земљом. Цеви су омогућавале породицама да посете своје најмилије и симболично их хране на римске празнике мртвих, као што су Фералиа (21. фебруар) и Лемуралиа (9., 11. и 13. маја).
У Олбији су неке ломаче за кремацију претворене директно у гробнице, док су друге делимично или потпуно испражњене. Али док је типичан римски обичај било да се сакупе кости у стакленим, керамичким или каменим урнама пре него што их закопају, у Олбији су многе кости биле нагомилане у мале гомиле или стављене у кварљив контејнер, што може указивати на друштвене или културне разлике унутар градског становништва, наводи Инрап.
„Ова открића нас подсећају да су древни погребни обреди били богати, разноврсни и прожети вишеструким значењима, од којих су нека и данас остала мистериозна“, наводе представници Инрапа у саопштењу.
