Vijesti

Из свемира се види крв проливена у Судану. Нико не може глумити незнање о томе шта се дешава | Несрине Малик

Ит се одвијао на видело током 18 месеци. Град Ел Фашер у региону Дарфур у Судану, који је опседнут од стране Снага за брзу подршку (РСФ), пао је у руке групе милиција прошле недеље, а оно што је уследило је катастрофа.

У току су масовна убиства. Постоје извештаји да је само у једном породилишту убијено скоро 500 људи – пацијената и њихових породица. Малобројни који су успели да побегну говоре о погубљењима цивила по кратком поступку. РСФ је кренуо у убијање цивила толико озбиљно да су слике крви која прожима земљу покупљене путем сателита. Ратни посматрачи су већ упоредили брзину и интензитет убистава непосредно након пада Ел Фашера са прва 24 сата геноцида у Руанди.

Ово је кулминација кампање која је зазидала становништво града – стотине хиљада људи – и свела га на глад. Они који су покушали да побегну ризиковали су смрт и силовање, а они који су остали бомбардовани су и преживљавали су само од сточне хране.

Ел Фашер је био последње преостало упориште суданске војске у Дарфуру, а протекла недеља означава озбиљну прекретницу у суданском рату. Сада већ две и по године, борба за контролу над земљом између Суданских оружаних снага (САФ) и РСФ била је брутална и немилосрдна.

Раније партнери у влади, две странке су владале у напетој коалицији са цивилима након што је народна револуција збацила председника Омара ал-Башира 2019. Странке су се тада окренуле против цивила, пре него што су се окренуле једна против друге. Када је дошло, њихов сукоб је био експлозиван; откриће колико је РСФ (коју је створио Башир из редова бораца Џанџавида да би га заштитио и водио његове ратове у Дарфуру) акумулирао моћ и ресурсе у сенци. Рат који је почео у априлу 2023. није био између војске и милиције која је почела да ради, већ две војске, обе са арсеналима, изворима прихода, хиљадама војника и спољним линијама снабдевања.

Од тада, милиони су расељени, око 150.000 је убијено, а више од 30 милиона људи сада треба хитну хуманитарну помоћ. Ова запањујућа статистика још увек не говори у потпуности причу о суданској трагедији, брзом распадању земље, уништавању њене инфраструктуре или посебно немилосрдном начину на који је РСФ водио своју кампању у Дарфуру.

Сателитски снимак објављен 31. октобра показује дим који куља из пожара око аеродрома Ел Фашер. Фотографија: Сателитска слика ©2025 Вантор/АФП/Гетти Имагес

Са хватањем Ел Фашера, РСФ је консолидовао своју позицију на западу земље. Заузевши главни град, Картум, у раним данима рата 2023. године, РСФ га је тада изгубио од војске и фокусирао своје напоре на Дарфур. Тамо је извршила своју освету не-арапском становништву, етнички их циљајући у масовним убиствима. Раније ове године, у нападу на највећи судански камп за расељавање, РСФ је поклао стотине цивила по етничким линијама. Шта даље чека Ел Фашер након његовог пада, град који се тако дуго борио против РСФ-а, незамисливо је. На снимцима који се појављују су локални становници који моле милиционере за живот. Једном је командант рекао да нико неће бити поштеђен, пре него што је стрељан. „Никада се нећу смиловати према вама“, рекао је командант. „Наш посао је само убијање.“

И све је то било предвиђено и предвидљиво. Месецима су издавана упозорења о опасности од масовног клања и зверстава. Милион расељених Дарфурија, бежећи од других жаришта, било је концентрисано у Ел Фашеру. Како су се борбе интензивирале, они су се поново разишли или су били заробљени. То је сценарио који не подсећа само на прве дане геноцида у Руанди, већ и на прошле епизоде ​​геноцида у Дарфуру пре 20 година, само овај пут концентрисаније и интензивније. Данашњи РСФ је прошлогодишњи Јанџавид, осим што је овај пут наоружан до зуба, подржан од стране моћних спољних савезника, и са обновљеним апетитом да још једном очисти неарапско становништво према којем је деценијама био непријатељски расположен. Данас не долазе на камилама или коњима, већ на 4к4 „техници“ наоружаним монтираним митраљезима и моћним дроновима.

Тај арсенал, а самим тим и несрећу у Ел Фашеру и ширем региону Дарфура, спонзоришу Уједињени Арапски Емирати. Верни историјски савезник РСФ-а (чије су трупе УАЕ ангажовале да процесуирају свој рат у Јемену), Емирати су упумпали средства и оружје у руке РСФ-а и, чинећи то, продужили живот и интензитет суданског рата. И даље пориче своју улогу, упркос огромним доказима. Заузврат, УАЕ осигуравају упориште у великој, стратешкој земљи богатој ресурсима и већ примају већину злата ископаног у подручјима под контролом РСФ-а. Увучени су и други актери, преклапајући посредне агенде о домаћем сукобу. Резултат је ћорсокак, клање и губитак крви који се чини немогућим зауставити, чак и када се криза расплиће на видику.

Судански рат је описан као заборављен, али се у стварности толерише и потискује. Јер, рачунати са ужасом у Судану значи гледати у понор регионалне и глобалне политике. То је да се види растућа империјалистичка улога неких заливских сила у Африци и шире – и да се призна чињеница да се на ове силе, укључујући УАЕ, не врши никакав значајан притисак да престану и одустану од подршке геноцидној милицији јер су Велика Британија, САД и друге блиски савезници са овим државама. Како је РСФ прошле године опколио Ел Фашер, извори су за Гардијан рекли да званичници британске владе раде на сузбијању критика на рачун УАЕ међу афричким дипломатама. Прошле недеље је откривено да је британска војна опрема коју користи РСФ пронађена на ратиштима у Судану.

У Судану постоје две војне странке које не могу одлучно да победе једна другу. Глобално гледано, спољна политика која је некада била резултат мешавине дипломатског прагматизма и странака подложних моралном притиску, сада је сведена на огољену праксу моћних држава које остварују пословне и политичке интересе, како год желе. Обим и јасноћа – злочини видљиви из свемира – онога што се дешава у Ел Фашеру и ширем региону Дарфура не остављају простора за претварање незнања. То је понављање онога што смо раније видели и ново поглавље у рату који је трајао довољно дуго да сви знају шта је на картама. Они који имају утицај на УАЕ, а самим тим и на РСФ, али дозвољавају да насиље прође без хитне акције или притиска, имају крв на рукама. Већина становништва Ел Фашера заробљена је у пољу убијања. Сваки минут се рачуна.

Related Articles

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button