Потонути или пливати? Како ће изгледати људска миграција како утицаји климатских промена буду јачали
Шта да радимо када завладају најгори утицаји климатских промена? У овом одломку из „Утоните или пливајте: Како свет треба да се прилагоди клими која се мења“ (Блоомсбури Сигма, 2025), аутор Сусаннах Фисхеркоји води међународни истраживачки програм о климатској адаптацији на Универзитетском колеџу у Лондону, гледа на будућност људске миграције. У њему она тврди да ће, пошто делови планете постају ненастањиви, бити потребно донети тешке одлуке за управљање кретањем људи – било да се ради о организованом пресељавању или изненадном премештању. Али како ће ови избори изгледати 45 година у будућности?
Замислите да је 2070. и да је свет затворио врата. Људи се у великом броју селе даље од олуја, суша, поплава и пожара обично унутар својих земаља и завршавају у великим камповима за расељене особе. Кампови су у неким случајевима усред ничега, или у огромним урбаним подручјима у другим, са мало погодности или путева за подршку. Људи се боре да направе нове животе, али мало је тога остало за шта се може вратити.
Они који покушавају да се крећу даље ударају наоружаним патролама на снажно утврђене унутрашње или националне границе. Хуманитарне организације месечно испоручују храну и воду за пиће у најтеже погођена подручја, а Уједињене нације (УН) подучавају заједнице о прикупљању кишнице и хлађењу својих кућа — али то није довољно.
Регионални споразуми омогућавају људима да се крећу локално када се катастрофе задесе, али то не помаже у споро насталим променама које су отежале живот. Сада постоје два глобална политичка савеза која превазилазе националне границе — људи који живе у зони погодној за живот и они ван ње.
САД су поставиле границу око југозападних држава у којима је понестало воде како би спречиле људе напољу. Државе су се окренуле једна против друге док се боре за последње токове реке Колорадо. Они који живе у зони „нонхаб“ све више се не замарају ни УН ни сопственим владама. Уместо тога, они заједно праве стратегију о томе како да користе технологију као што је соларни геоинжењеринг да би оживјели своје регионе.
Градови у зони за становање и даље оскудевају људима због демографских промена, али процес миграције тамо је обиман и локалне заједнице не поздрављају „нехаб“ пријаве.
Или други скуп избора. Ураган погодио обалу мале карипске земље. Влада је све припремила – огласили су се системи раног упозорења и људи су отишли у склоништа пре него што је олуја похарала острво. Дан након урагана, објављена је студија брзе атрибуције и потврђена од стране УН, показујући да су урагански вјетрови постали много јачи због климатских промјена.
Влада издаје сет климатских пасоша и људи могу да бирају између низа земаља у којима ће бити домаћини. Ове земље укључују историјске емитере угљеника који прихватају своју одговорност за погоршање урагана.
Људи могу тражити грантове за пресељење од компанија за фосилна горива, које су биле принуђене да исплате након револуционарног правног случаја. Олуја је била застрашујућа и многи људи одлучују да оду, ризикујући бољи живот у односу на ризик од још једне олује следећег месеца. Овај потез може бити привремен или дугорочни, али људима купује време да се опораве и наставе са својим пословањем, образовањем или обуком док обнова траје.
У Бангладешу, заједнице које живе у делти су изнова и изнова погођене циклонима и поплавама. Млада породица одлучује да жели више стабилности за образовање своје деце. Хтели су да оду у Даку, али су чули да је гужва и да је већина монсуна још увек поплављена. Уместо тога, они се пријављују у Установу УН за расељавање, где чују о секундарним градовима који имају простора за нове мигранте. Они процењују близину своје породице, могућности образовања и преквалификације које се нуде и одлучују се за мали град са живахним културним животом. Уписују се на шему обуке за нови живот у свом изабраном дому. Они су у могућности да се редовно враћају породици у свом старом насељу и живе између две локације.
У Великој Британији, заједница од 400 породица из приобалног подручја Норфолка насељава се у своје нове домове у округу Пеак. Цела заједница, углавном породице са ниским примањима са јаким везама, премештена је са локације где су стално биле у опасности од поплава, олуја и продора влаге у њихове куће. Многи нису хтели да иду, али компанија за дивљину хтела је да купи њихову земљу да би организовала поплавни туризам и авантуристичке туре.
Пријавили су се на владину шему за пресељење и развили план, који је одредио шта им је важно и како би желели да потроше расположиви новац. Заједница је преговарала са владиним агенцијама и коначно је договорен план за све становнике. Неки су задовољни селидбом, други су се вратили близу старе земље и превозе људе кануима поред својих старих поплављених домова.
У малој острвској држави у развоју, влада је уложила велика средства у плутајуће платформе и враћање земље из мора. Ово функционише за неке острвљане који имају новца да купе нова имања и пригрле нови начин живота. Они напорно раде на довођењу нових облика туризма у ово подручје кроз ниско-карбонски транспорт. Неки острвљани нису могли да сачекају и одселили су се, уз подршку УН-овог објекта за расељавање.
Ови острвљани шаљу новац назад и остају грађани свог острвског дома, као и своје нове земље. Враћају се на културне фестивале и виде себе као припаднике острва, као и да стварају нове везе на другим местима. Земљу називају „мрежном нацијом“ — која је повезана са морем и са многим новим областима копна и могућности попут кракова точка.
Ови мисаони експерименти постављају витална питања која ми као појединци, као заједнице и као бирачи треба да размотримо. Постоје и избори за грађане у земљама које би могле угостити мигранте, као и за владе које узимају у обзир своје интересе у регионалном или међународном систему.
Не постоји јединствен одговор, а многи избори имају високе политичке трошкове у кратком року, али мораћемо да се суочимо са овим тешким изборима да бисмо пронашли начин да живимо добро у условима климатских промена.
Од Утоните или пливајте: Како свет треба да се прилагоди променљивој клими од Сузане Фишер, у продаји 4. новембра у издаваштву Блумсбери. Ауторска права © 2025 Сусаннах Фисхер. Сва права задржана.
