ЦОП30: Може ли самит у Бразилу вратити преговоре о клими?

Деценију након историјског самита ЦОП21 у Паризу, светски лидери ће се поново окупити на најновијој конференцији УН о клими. Али са тотемским циљем од 1,5°Ц који је већ недостижан, а чак и мање амбициозни циљ од 2°Ц који изгледа као далеки сан, оптимизам је недовољан.

На основу тренутних обећања земаља, Програм Уједињених нација за животну средину процењује да је свет на путу загревања од 2,3 до 2,5°Ц у овом веку. Климатолози кажу да је 30. Конференција страна чланица УН у Белему, у Бразилу, кључна за ресетовање путање планете која се загрева, са океанима, шумама и поларним леденим покривачима близу тачака преокрета. Потребне су конкретне акције како би се свет удаљио од фосилних горива и пронашао процењених 1,3 билиона долара потребних годишње за сиромашније земље до 2030. како би се успориле климатске промене и прилагодиле њиховим утицајима.

„Дебата о клими је очигледно угрожена, не само због политичких одлука, већ и због економских, финансијских и трговинских одлука“, каже Мануел Пулгар-Видал, глобални лидер за климу и енергију у ВВФ-у. „То га чини једном од најважнијих ЗП од 2009. и једнако важном као и Париз – али на сасвим другачији начин.

У стварности, очекивања међу преговарачима су мала. Храбар мултилатерални споразум попут оног договореног у Паризу је незамислив у данашњој расцепканој политичкој клими.

Прошлогодишњи самит ЦОП29 у Бакуу, у Азербејџану, завршио је жестоко, при чему су се богатије земље обавезале на финансијски пакет много мањи него што су се надале сиромашније. Вера у процес Заједнице праксе је сада толико ниска да се све више расправља о томе да ли тренутни модел и даље одговара сврси.

„Приватна финансијска средства се не појављују, земље желе да одустану од својих обећања да ће прећи са фосила и нико не испоручује НДЦ (национална климатска обећања)“, каже Клаудио Анђело из бразилске климатске невладине организације Обсерваторио до Цлима. „Расположење према климатским акцијама се веома погоршало.“

Раздори од трговинских ратова и геополитичких сукоба преливају се на климатску дипломатију, а амерички председник Доналд Трамп води реакцију против климатских акција. Трамп је повукао САД из Париског споразума и ставио вето на мере за ограничавање фосилних горива, истовремено охрабрујући друге земље да следе њихов пример. Међународна поморска организација је 17. октобра одложила формално одобрење плана за смањење емисија из бродова након што је Трамп запретио санкцијама земљама које подржавају план.

Спор економски раст, растући трошкови живота и популизам који се бори против постојећег популизма отежавају лидерима да спроводе климатске политике. „2025. је само лоша година за спасавање света“, каже Анђело.

Са распадом америчке подршке, очекивало се да ће Европа преузети већу улогу у климатској дипломатији, али тамошњи лидери су подељени јер су трошкови одбране, трговински сукоби и трошкови енергије приоритет имају.

Чак и у земљи домаћину Бразилу, председник Луиз Инасио Лула да Силва – који је водио кампању за спас прашуме – одобрио је изградњу нових путева у Амазонији и истраживање нафте у басену Амазона, имајући у виду изборе следеће године.

Одлука Бразила да доведе ЦОП у Белем такође је била веома контроверзна. Први Амазон ЦОП замишљен је да буде подсетник на људе и шуме погођене климатским променама и симбол храбре визије неопходне за спас света. Министарство животне средине каже да ће више староседелаца присуствовати ЦОП30 него било који други.

Али већина учесника овај потез види као непромишљен. Ограничени хотелски простор довео је до пораста цена смештаја и оставио је невладине организације, дипломате и предузећа да се боре за шаторима, контејнерима и висећим мрежама за спавање.

С обзиром да УН такође ограничава акредитације, оно што би требало да буде „заједница праксе за имплементацију“ могла би уместо тога постати „празна заједница праксе“.

„Организације које су прошле године имале осам акредитација добиле су само две овог пута“, каже Карла Карденас из Иницијативе за права и ресурсе, коалиције непрофитних организација које раде на обезбеђивању права на земљиште за староседеоце. Она каже да постоји забринутост да ће присуство група цивилног друштва које позивају лидере на одговорност бити ограничено, док ће лобији за нафту и гас са већим буџетима остати непромењени.

Уочи самита, постоје неки знаци повећања позитивног замаха. Ублажене су забринутости које би присуствовало премало бројних лидера да би постигли кворум, а бројке, укључујући Кеира Стармера из Велике Британије, донеле су одлуке да отпутују у последњем тренутку.

И док се мултилатерализам ломи, Бразил – са својом репутацијом глобалног градитеља мостова – могао би бити савршен домаћин за држање шкрипавог процеса климатске дипломатије.

Председништво заузима прагматичан приступ преговорима, рекавши да овог пута вероватно неће бити најављеног насловног текста који би могао да привуче наслове. Уместо медијских наслова, Бразил жели да се фокусира на спровођење постојећих споразума.

Иако свет не треба да очекује велике међународне кораке напред у Белему, још увек има простора за градове, регионе и компаније – које све више предузимају климатске мере – да се појачају, каже Томас Хејл са Универзитета у Оксфорду. „Коалиције вољних“, групе држава које се окупљају да објаве еколошке иницијативе, и даље могу имати значајан утицај.

„Блокери као што су САД могу да седе по страни, али то није место на коме се темељи акција и није тамо где ће бити права акција ЗП“, каже он. „Нећемо видети међународну одлуку на ЦОП-у која ће нас радикално померити напред, али и даље може да пружи оквир за многе позитивне иницијативе.