Када је вулканско острво Суртси изашло из северног Атлантског океана 1963. године, оно је научницима пружило редак природни експеримент: прилику да гледају како живот почиње на нетакнутој земљи. Дуги низ година, еколози су претпостављали да биљке стижу до удаљених острва углавном захваљујући посебним особинама које су омогућавале путовања на велике удаљености, као што су плодови који привлаче птице да једу и касније распршују своје семе. Сматрало се да врсте са овим особинама имају јасну предност у колонизацији нових и изолованих средина.
Недавна студија у Ецологи Леттерс преокренуо ову дуго прихваћену теорију. Истраживачи са Исланда, Мађарске и Шпаније открили су да већини од 78 васкуларних биљних врста пронађених на Суртсеиу од 1965. недостаје било која од типичних карактеристика повезаних са ширењем семена на велике удаљености. Уместо тога, чини се да су главни узрочници колонизације галебови, гуске и обалне птице, које су носиле семе у свом дигестивном систему или измет. Својим кретањем, ове птице су пренеле изненађујућу разноликост биљака на острво, помажући да се формира основа његовог младог и растућег екосистема.
Птице као неочекивани архитекти живота
„Испоставило се да су птице прави пионири Суртсеја – носећи семе биљака које, према конвенционалним теоријама, не би требало да дођу тамо“, објашњава др Павел Васович са Института за природне науке Исланда, један од аутора студије. „Ови резултати поништавају традиционалне претпоставке о колонизацији биљака и показују да да бисмо разумели како се живот шири и реагује на промене животне средине, морамо да погледамо интеракције између биљака и животиња. Живот се не креће изоловано – он следи живот.“
Др Анди Греен из Естацион Биологица де Донана (ЦСИЦ, Шпанија), који је ко-водио истраживање, напомиње да налази имају широке импликације на екологију и очување. „Животиње – посебно птице – су кључни покретачи ширења и колонизације биљака. Како се миграциони путеви померају под климом која се загрева, птице ће играти виталну улогу у помагању биљкама да се крећу и прилагоде новим срединама.“
Жива лабораторија за еволуцију и екологију
Истраживање наглашава изузетну вредност Суртсеија као живе лабораторије у којој научници могу директно да посматрају најраније фазе развоја и адаптације екосистема. Острво наставља да пружа увид у то како се живот успоставља, развија и реагује на свет који се мења. Аутори сугеришу да би будући еколошки модели требало да ставе већи нагласак на стварне биолошке интеракције, а не само на физичке особине семена или класификације биљних врста.
„Дуготрајна истраживања попут овог спроведена на Суртсију су од непроцењиве вредности за биологију“, каже др Васовиц. „Омогућава нам да будемо сведоци еколошких процеса који би иначе остали невидљиви – како се живот колонизује, развија и прилагођава. Такав рад је од суштинског значаја за разумевање будућности екосистема у свету који се брзо мења.“
