ЦОП30: Шта је на дневном реду на самиту о клими у Белему

Овогодишња ЦОП, која почиње 10. новембра у Белему, у Бразилу, вероватно неће резултирати великим новим међународним споразумом за борбу против климатских промена; уместо тога, фокус ће бити на пеглању детаља о томе како ће постојећи споразуми функционисати.

Земље су требале да поднесу ажурирана обећања за смањење емисија, позната као национално утврђени доприноси (НДЦ), пре самита. Само 67 од 195 потписница Париског споразума ажурирало је своје планове до краја октобра, при чему је Европска унија, која поставља климатске циљеве као блок, и Индија међу онима који заостају. У међувремену, повлачење Доналда Трампа из Париског споразума ефективно је поништило америчке циљеве поднете у децембру 2024. под Џоом Бајденом.

Што је позитивније, Кина се обавезала да ће смањити нето емисије гасова стаклене баште за 7 до 10 процената у односу на вршне нивое до 2035. Иако недовољно да спречи загревање света за 2°Ц, то је знак напретка као први апсолутни циљ земље за смањење емисија. „То је прави искорак у односу на оно што смо видели у прошлости – морамо то да видимо као позитивно“, каже Мануел Пулгар-Видал, глобални лидер за климу и енергију у ВВФ-у.

Прилагођавање климатским променама

На дневном реду су две велике тачке које би могле бити важне и за успоравање климатских промена и за припрему за њих.

Бразил подстиче Белем акциони механизам за праведну транзицију, нову иницијативу да се преобликује прелазак света на чисту енергију као извор радних места и раста, а не економског бола. Идеја је да се подрже земље док трансформишу специфичне секторе као што су енергетика, рударство или пољопривреда. Очекује се да ће укључити обећања, циљеве и системе за чишћење индустрија и усмеравање финансирања ка заједницама погођеним променама.

Али са реалношћу климатских промена, чини се да се фокус ЦОП помера на прилагођавање климатским променама, а не на њихово заустављање. „Заједнице праксе од 1 до 29 десиле су се у једној климатској реалности, а ми смо сада у новој. Непосредна последица је да морамо да учинимо људе безбеднијим“, каже Лаурие Лаибоурн из истраживачког центра за климу Стратешка иницијатива за климатске ризике.

Друга иницијатива, Глобални циљ адаптације (ГГА), је први покушај да се квантификује и упореди колико су земље рањиве на климатске промене. Очекује се да ће укључити око 100 индикатора, као што су ризик од поплава и сигурност хране. ГГА би требало да помогне свету да одлучи које земље имају приоритет за финансирање, тако да је то неопходан корак ка откључавању финансија за оне који се суочавају са најгорим утицајима.

Али светски лидери не смеју да буду превише заокупљени прилагођавањем на рачун ублажавања, каже Лејбурн. „Постоји сценарио у којем се ублажавање гура на задњу ногу, али то је ћорсокак, јер мање ублажавања значи више потреба за адаптацијом, а ми ћемо се заглавити у пропасти.“

Поправљање финансијског јаза

Пошто богате нације не успевају да испоруче финансијска средства потребна да помогну економијама у развоју да се прилагоде и спрече климатске промене, Бразил се нада да ће повратити финансирање у складу са Мапом пута од Бакуа до Белема. Циљ је да се глобално финансирање климе повећа на 1,3 трилиона долара годишње до 2035.

Земље са ниским приходима траже грантове од богатијих нација чије високе емисије полако гурају под воду или убијају њихове усеве. Богатије земље ће покушавати да пронађу новац путем приватних инвестиција, замене дуга, финансирања развојних банака или иновативних финансијских иницијатива као што је Форевер Тропицал Форестс Фацилити (ТФФФ).

Очекује се да ће ТФФФ бити званично покренут на ЦОП30 за финансирање заштите шума кроз приватна улагања. Бразил и друге нације ће гарантовати фонду почетно улагање како би потом могао да позајми око 100 милијарди долара од великих приватних инвеститора по ниској каматној стопи. ТФФФ ће затим реинвестирати тај позајмљени новац у одрживе пројекте са већим повратом и исплатити профит директно нацијама које штите своје шуме.

Бразил је већ уложио прву милијарду долара, а Светска банка је крајем октобра најавила да ће бити домаћин фонда. ТФФФ би могао бити нови самоодрживи модел очувања који генерише 4 милијарде долара годишње за заштиту светских шума које се смањују.

Са неколико амбициозних најава које се очекују на ЦОП-у, расте притисак на ТФФФ да би био успешан, али ће му требати нације да га озбиљно подрже, улажући 10 милијарди између њих.

„Покретање ТФФФ-а ће вероватно бити врхунац у тренутку проблематичних међународних климатских преговора и његов успех важан сигнал другима док се крећемо у будућност поремећену климом“, каже Симон Задек из швајцарске консултантске куће Морпхосис.