Округ Ешампле у Барселони, Шпанија
Схуттерстоцк/БеарФотос
Према великом извештају Уједињених нација, више од 80 одсто људи широм света сада живи у малим и великим градовима, а ова бројка ће се даље повећавати, наглашавајући потребу да се осигура да урбана подручја буду од користи и нашем здрављу и планети.
Најновије издање Изгледи светске урбанизације извештај, објављено 2018. године, открило је да 55 одсто људи живи у урбаним подручјима, али се та процена ослањала на веома различите дефиниције земаља о томе шта чини урбано или рурално насеље. На пример, Данска дефинише урбана подручја као она у којима живи само 200 људи, али ова цифра је 50.000 у Јапану, што замагљује наш поглед на урбанизацију на глобалном нивоу.
Да би стекла јаснију слику, Сара Хертог из УН-а у Њујорку и њене колеге дефинисале су урбана подручја као градове у којима живи најмање 50.000 људи, са најмање 1.500 људи по квадратном километру, или градове са најмање 5.000 становника и густином од најмање 300 људи по км.2. Преостале области су класификовали као рурална. „Први пут смо користили исту дефиницију за све земље“, каже Хертог.
Затим су истраживачи анализирали податке сателитског и националног истраживања из 237 земаља и региона да би проценили степен урбанизације широм света 2025. године. Ово је открило да 45 одсто светске популације сада живи у градовима, углавном у онима са мање од 250.000 људи, док 36 одсто живи у градовима – што значи да је 81 проценат становника урбаних. Преосталих 19 одсто живи у руралним областима.
Користећи статистички модел који је узимао у обзир факторе као што су старење становништва и миграцијски трендови, тим је такође проценио да ће до 2050. године 83 одсто људи широм света живети у урбаним, а не руралним регионима. Стварни број – а не пропорција – људи који живе иу градовима и у градовима би требало да расте до 2050. године, док се предвиђа да ће број руралних становника достићи врхунац 2040-их – углавном захваљујући Демократској Републици Конго – пре него што ће опасти до 2050. године, каже Хертог.
Нове процене ће помоћи УН да процени напредак ка свом 11. циљу одрживог развоја, који има за циљ да „учини градове и људска насеља инклузивним, безбедним, отпорним и одрживим“ до 2030. године, каже Хертог. Резултати ће такође помоћи у обликовању политика за смањење глобалног загревања уношењем у извештаје Међувладиног панела за климатске промене, каже она.
Покретачи раста урбаног становништва варирају између региона. У источној и јужној Азији, то углавном покрећу људи који мигрирају из руралних у урбана подручја унутар земаља, каже Хертог. „Људи се крећу у потрази за образовањем и послом, али и друштвеним животом“, каже она. У Европи и Северној Америци, међународна миграција игра велику улогу, док се у подсахарској Африци углавном своди на стопу наталитета која премашује смртност, каже она.
Повећана урбанизација може користити или штетити животној средини. На пример, ако град проширује своје границе због раста становништва, али везе јавног превоза нису планиране на одговарајући начин, то може довести до ширења градова, где се људи у великој мери ослањају на аутомобиле – повећавајући емисију угљеника, каже Хертог. С друге стране, пажљиво планирање може да обезбеди транспорт који је енергетски ефикаснији од онога што је доступно у руралним регионима, каже она.
Урбанизација има и здравствене ефекте. На пример, људи су генерално више изложени загађењу ваздуха и екстремној врућини у градовима, а оба су повезана са лошијим кардиоваскуларним здрављем и чини се да повећавају ризик од стања попут Алцхајмерове болести, каже Андреа Мечели са Краљевског колеџа у Лондону. Штавише, недостатак зелене површине у неким урбаним срединама је повезан са повећаном анксиозношћу и депресијом, каже он.
Али урбанизација може донети и здравствене користи. „Здравствена заштита је одговорнија; свеобухватнија је у градовима у поређењу са руралним подручјима“, каже Мецхелли. „Постоје и многе друштвене предности – већа је вероватноћа да ћете се повезати са неким ко дели исте вредности као и ви него у руралним областима, где ћете можда морати да возите 2 сата да бисте пронашли некога ко дели исте интересе“, каже он.
Није да треба да преокренемо урбанизацију, или људи не би требало да живе у градовима, каже Мечели. „Извештај нам каже да је сада хитније него икада да размислимо о томе како да наше градове учинимо погоднијим за живот, а то значи и зеленијим – са свим предностима које то доноси.
Теме:
