У среду су амерички сенатори рекли изабранику председника Доналда Трампа да води НАСА-у да агенција мора да победи Кину назад на Месец. Неизвесна будућност науке у свемирској агенцији која је у сукобу, у међувремену је отишла у позадину на саслушању за потврду за Јареда Исаацмана.
НАСА је на „прекретници“, рекао је сенатор Тед Круз из Тексаса, који је председник Сенатског одбора за трговину, науку и транспорт, који је одржао саслушање. „Агенција мора дати приоритет ако желимо да победимо Кину назад на Месец – а затим на Марс.
Поново номинован од Трампа у новембру, Исакман, стар 42 године, два пута је летео у свемир преко компаније СпацеКс, укључујући и мисију 2024. у којој је извео прву комерцијалну шетњу свемиром. Привремени план милијардера предузетника за НАСА-у, који је процурио у новембру, захтевао је мање, бројније научне мисије, реорганизацију истраживачких центара агенције и снажан притисак на нуклеарно-електричне ракете за будућа путовања људи на Марс.
О подршци научном новинарству
Ако уживате у овом чланку, размислите о томе да подржите наше награђивано новинарство претплата. Куповином претплате помажете да се обезбеди будућност упечатљивих прича о открићима и идејама које данас обликују наш свет.
„Нема сумње да је највећи краткорочни приоритет враћање америчких астронаута на Месец“, рекао је Исакман на саслушању, изражавајући подршку и предложеној свемирској станици Лунар Гатеваи и наредне четири мисије са посадом планиране за НАСА-ин програм слетања на Месец Артемис. То је упркос позивима у предложеном федералном буџету Трампове администрације за 2026. да се откаже Гатеваи и да се оконча НАСА-ин систем за лансирање у свемир (СЛС), ракета која би омогућила те мисије. (Исаацманов документ Атхена такође је наводно предложио укидање СЛС-а, за који се процењује да кошта огромне 2 милијарде долара по лансирању.)
Исаацман је такође подржао поновно отворено такмичење између СпацеКс-а и Блуе Оригин-а за 2028. Артемис ИИИ слетање на Месец, мисија која је намеравала да врати људе на Месец по први пут од 1972. Бивши званичници свемирске агенције изнели су озбиљне сумње да НАСА може да испоштује тај рок. Ако распоред пропадне, могу се повећати и НАСА-ине шансе да победи у трци младог месеца са Кином; Пекинг је циљао 2030. за сопствено слетање на Месец са посадом.
Уочи саслушања, 36 бивших астронаута НАСА-е, укључујући бившег шефа НАСА-е Чарлса Болдена млађег, подржали су Исакманову номинацију, рекавши да ће „он донети обновљену енергију и осећај сврхе НАСА-и“.
„НАСА-и је потребан лидер“, каже политиколог са Универзитета Сиракуза В. Хенри Ламбригхт, проучавалац историје свемирских агенција. „Он делује као технички јак. Не знам да ли је политички проницљив.“ Ајзакманова предложена филозофија „убрзања/поправљања/брисања” ради рационализације програма у НАСА-и одражава „бржи, бољи, јефтинији” етос шефа НАСА-е из 1990-их Дена Голдина, додаје Ламбрајт. Та ера је пропала због скупих губитака више Марсових сонди.
Ипак, Исакман се суочава са ограничењима моћне Канцеларије за управљање и буџет Трампове администрације, која има намеру да смањи федералну потрошњу за науку, и „непредвидивог председника“, каже Ламбрајт. „Потребан му је Конгрес да буде на његовој страни. ‘Убрзавање’ и ‘поправљање’ јер теме имају смисла у овом погледу.“
У среду је Исакман рекао сенаторима да би неуспех САД да победи Кину до Месеца поткопао „америчку изузетност“, али да има и конкретније геополитичке последице. Месец, како је рекао, нуди ресурсе као што су потенцијална налазишта хелијума-3, која би једног дана могла послужити као гориво за нуклеарну фузију и „могла да промени равнотежу снага“ на Земљи у следећем веку.
Упркос генералном љубазном тону саслушања, Исаацман се суочио са неким тешким питањима у вези са његовом подршком НАСА-иним мисијама климатских наука и пољопривредних података, за које је план пројекта Атхена наводно предложио да се преда академској заједници. „Ми живимо само на једној планети, а наука о Земљи је прилично важна“, одговорио је Исакман. Такође је подржао финансирање НАСА-е за научнике у раној каријери и за универзитетска истраживања – две области на које је Трампова администрација циљала за дубоке резове.
Неки од најистакнутијих упита које је Исакман поставио тицали су се предложеног скоро 50-постотног смањења науке у НАСА-и (што је Конгрес одбио у одлукама о буџету) и његовог односа са Елоном Маском, чије су ракете СпацеКс послале Исакмана у свемир у две приватне мисије. „Више него признајем да сам двапут отишао у свемир са СпацеКс-ом“, рекао је Исакман, који је умањио своју везу са Маском, додајући да није разговарао са технолошким милијардером о НАСА-ином послу откако је Исакман поново номинован за њега. Исакман је такође одбио да открије колико коштају његове приватне свемирске мисије, осим што је рекао да ми СпацеКс „није дао попуст“.
Исакман је на почетку саслушања рекао да не намерава да „затвори центре“ у НАСА-и. Свемирска агенција тренутно управља са 10 таквих истраживачких центара широм земље, а неке НАСА мисије укључују доприносе неколико; документ пројекта Атхена наводно је предложио приватизацију неких од тих послова, као и консолидацију неких иницијатива агенција у јединствене свемирске центре. То би могло довести до мањег протока федералног новца у неке од НАСА-иних научно најцењенијих и најпродуктивнијих делова, као што су Лабораторија за млазни погон агенције у Калифорнији и њен центар за свемирске летове Годард у Мериленду – од којих су оба претрпела велика отпуштања и друге поремећаје повезане са планом Беле куће.
Судбина спејс шатла откриће, сада у Смитсониановом Националном музеју ваздухопловства и свемира, остао је непоменут на саслушању, а закон о једном великом лепом закону овог лета позива на 85 милиона долара за премештање орбитера на изложбено место у Хјустону. Сенатор Круз је један од главних покретача онога што су неки критичари описали као „пљачку” часног шатла, за који се неки стручњаци плаше да би претрпео непоправљиву штету у предложеном пресељењу. Крузов колега из Тексаса, сенатор Џон Корнин, изјавио је у саопштењу за јавност уочи саслушања да је Исакман подржао тај потез.
„Ово саслушање је генерално било оно што сам очекивао“, каже стручњак за свемирску политику Кејси Драјер из Планетарног друштва. Упркос неким тешким питањима, Исакман је нагласио своју посвећеност НАСА науци и другим популарним програмима, каже Драјер. „Он је у тешкој позицији да мора да избегне отворене критике предложеног буџета, што је званичан став администрације којој се нада да ће се придружити, али нешто у чему није учествовао у припреми“, додаје Драјер.
Без обзира на то, чини се да је Исакман на правом путу за потврду, с обзиром да је Крузов комитет већ стао у ред за гласање за њега следећег понедељка. С обзиром на то да амерички Сенат брзо понестаје радних дана пре божићних празника, Дреиер каже, „изазов ће бити ако могу да гласају о његовој номинацији пре нове године.
Напомена уредника (12/3/25): Овај чланак је уређен након објављивања како би се исправили описи тачних коментара Јареда Исаацмана током саслушања.
