Сателитски ројеви постављени да фотобомбирају више од 95% слика неких телескопа
Многе слике које је направио свемирски телескоп Хабл ће бити упрљане сателитским траговима ако планови за лансирање мегасазвежђа успеју.Кредит: НАСА/Сциенце Пхото Либрари
Чак ни телескопи далеко изнад Земље не могу да избегну контаминацију коју изазивају комерцијални сателити.
Већ је познато да мутне траке светлости које стварају вештачки сателити који се брзо крећу кваре слике које су направиле земаљске опсерваторије. Данас, извјештавају истраживачи1 ин Природа да свемирски телескопи неће избећи такве сметње пошто се флоте приватних сателита размножавају. Истраживачи су открили да би у наредној деценији, сателитски трагови могли да запрљају отприлике 96% слика снимљених неким свемирским телескопима, а једна слика може садржати чак 92 пруге.
Налази су „заиста застрашујући“, каже Патрицк Сеитзер, астроном са Универзитета Мичиген у Ан Арбору, који није био укључен у рад. „Ово је веома важна студија за будућност свемирске астрономије.“
Тесан простор
Око 15.000 сателита које су лансирале различите компаније тренутно кружи око Земље, а неколико фирми планира да лансира групе од још хиљада, формирајући „мегаконстелације“ које ће се користити за телекомуникације (погледајте „Ракетирање навише“). На пример, авио компанија СпацеКс планира да повећа своју постојећу Старлинк флоту на око 34.000 сателита.
Извор: Реф. 1
Да би утврдили какве ће ефекте имати ови сателити, Алејандро Борлаф, астрофизичар из НАСА-иног истраживачког центра Ејмс у Мофет Филду у Калифорнији, и његов тим спровели су компјутерске симулације погледа са четири телескопа у ниској орбити, који тренутно заузимају свемир или се ускоро планирају. Они укључују иконски свемирски телескоп Хуббле; НАСА СПХЕРЕк опсерваторија, која је покренута у марту; Кинески свемирски телескоп Ксунтиан, који би требало да буде лансиран већ следеће године; и мисију АРРАКИХС Европске свемирске агенције, која би требало да буде лансирана 2030.
Истраживачи су симулирали отприлике 18 месеци посматрања, правећи лажне свемирске слике са различитим бројем сателита у орбити (погледајте „Ометани вид“). Открили су да ако је 560.000 сателита у орбити – број који је тренутно планиран за лансирање – њихови трагови ће контаминирати од 40% до више од 96% слика сваког телескопа. А са 1 милион сателита у орбити, број трака по слици достиже 165 за неке опсерваторије. Тим темпом „имаћемо мање открића, мање занимљивих слика и, уопште, мање знања“, каже Борлаф. СпацеКс није одговорио на захтев за коментар о ефектима своје констелације.
Најзабрињавајући утицај који предвиђа је да се сателити лако могу помешати са астероидима који угрожавају Земљу. „А ако ваше слике изгледају као да су испуњене астероидима, врло је могуће да ћете пропустити прави“, каже Борлаф. Он такође брине да би сателитске траке могле отежати откривање ретких, пролазних појава као што су снажне експлозије зване γ-зраци.
Светлост рефлектована од телекомуникационих сателита оставља трагове на симулираној слици АРРАКИХС, орибитног телескопа који би требало да буде лансиран 2030. Заслуге: НАСА Ејмс/АС Борлаф, премијер Маркум, СБ Хауел
Један од начина за превазилажење сателитских сметњи може бити снимање слика са кратком експозицијом, каже Сеитзер. На овај начин, неће толико трагова мучити сваку слику. Проблем је у томе што ће телескопске камере вероватно морати да буду дизајниране за ову врсту снимања унапред, каже Џонатан Мекдауел, астрофизичар из Харвард-Смитсонијан центра за астрофизику у Кембриџу, Масачусетс. „Ово није нешто што морате учинити ако сте већ лансирали своју летелицу и сада почињете да бринете о томе.“
