Колапс кључне атлантске струје могао би да донесе екстремну сушу Европи стотинама година, открива студија
Већ ужарена сушна лета у јужној Европи могла би да се погоршају у наредних 1.000 година ако дође до колапса кључног система океанских струја – уз пораст екстремних суша и дужих сушних сезона, сугерише нова студија.
Ово је први пут да су истраживачи упоредили шта би се десило са европским летњим падавинама под различитим климатским сценаријима ако би дошло до колапса Атлантске меридионалне преокретне циркулације (АМОЦ).
„АМОЦ заправо обликује наш глобални климатски систем,“ Рене ван Вестенглавни аутор новог рада и постдокторски истраживач у науци о мору и атмосфери на Универзитету Утрехт у Холандији, рекао је за Ливе Сциенце.
Због ових струјања северозападна Европа има релативно благу климу у поређењу са јужном Канадом, која се налази на истој географској ширини, рекао је он. Очекује се да ће колапс АМОЦ-а резултирати много хладније зимске температуре широм Европе. Али АМОЦ такође доноси много влаге на континент. „На климу у Европи утичу и температура, али и падавине“, рекао је ван Вестен.
У новој студији, истраживачи су спровели осам симулација које су трајале више од 1.000 година. Четири симулације су опонашале прединдустријске нивое гасова стаклене баште, али су оне биле теоретске јер је свет већ премашио ове нивое атмосферског угљеника.
Од преостале четири, две симулације су разматрале шта би се догодило са падавинама ако би емисије угљеника у човечанству достигле врхунац средином овог века, а затим почеле да опадају (познат као РЦП4.5) и мале или велике количине слатке воде преплавиле су Атлантски океан.
Када велике количине свеже воде преплаве океан (од топљења ледених капа, на пример), мења салинитет воде, густину и начин на који вода преноси енергију. У моделима РЦП4.5, велика количина свеже воде је на крају срушила АМОЦ, док се она опоравила ако је била мања количина свеже воде.
Последње две симулације моделовале су сценарио високе емисије, у којем су емисије угљеника три пута веће него што су сада (познат као РЦП8.5). АМОЦ је пропао у оба слатководна сценарија.
Ван Вестен је рекао да су две опције РЦП4.5 најреалније од осам сценарија. „Под климатским променама, добијате више испаравања и ваша сушна сезона постаје сува“, што је већ надалеко познаторекао је. „Ако на то додате колапс АМОЦ-а, добићете још екстремних суша.
У целој Европи, интензитет сушне сезоне, или разлика између количине воде која испарава са копна и количине падавина), повећава се за 8% у сценарију РЦП4.5 са још нетакнутим АМОЦ. Али ако се сруши, тај интензитет се повећава за 28%.
Такође постоји значајан контраст између северне и јужне Европе. На пример, у Шведској се сушна сезона повећава за 54% са АМОЦ-ом и 72% без АМОЦ-а. Шпанија, која се већ бори са екстремном сушомће се његова сушна сезона повећати за 40% са АМОЦ-ом и 60% без њега.
Ови различити сценарији одражавају стабилну климу, а не тренутну ситуацију у којој се глобалне температуре брзо загревају. „Занима нас какви су средњи одговори са различитим врстама АМОЦ држава у позадини“, рекао је ван Вестен.
Карстен Хаустеинклиматски научник са Универзитета у Лајпцигу у Немачкој, поздравио је анализу стабилног стања будућих клима. „Лепота ових симулација је у томе што гледају на стотине година након што се све променило“, рекао је он за Ливе Сциенце.
„Прелазни сценарио у којем планирамо за наредних 100 година разликује се од сценарија равнотеже. Само зато што имамо много сушније услове у наредних 50 или 100 година не значи да ће остати овако заувек, у зависности од сценарија“, рекао је он.
Дугорочни поглед на стабилне услове чини овај рад „веома узбудљивим и занимљивим, јер нам даје много више за рад“, додао је он.
међутим, Јон Робсонпрофесор науке о клими у Националном центру за атмосферску науку на Универзитету Реадинг, Велика Британија, који није био укључен у истраживање, упозорио је да се не користе теоријске резултате студије за предвиђање будућих климе. „Да би се АМОЦ „урушио“ у овом конкретном моделу, аутори морају да додају огромне количине додатне слатке воде у северни Атлантик (и) то није реално“, рекао је он за Ливе Сциенце. „Али то би се могло схватити као упозорење о томе шта би могло бити могуће по прилично екстремном сценарију ‘колапса’ АМОЦ-а.“
Укупна порука је јасна, Стефан Рахмсторфко-шеф истраживачког одељења за анализу Земљиног система на Потсдамском институту за истраживање утицаја климе у Немачкој, рекао је за Ливе Сциенце.
„Све већи проблеми са сушом који се у сваком случају очекују због глобалног загревања би били још горе због великог слабљења АМОЦ-а, а ово последње изгледа све вероватније“, рекао је Рамсторф, који није био укључен у студију.
„Ако се АМОЦ угаси, то би имало последице за најмање хиљаду година – огромну одговорност за данашње доносиоце одлука.
