Млађим од 16 година у Аустралији биће забрањен приступ друштвеним мрежама 10. децембра
Мик Тсикас/Аустралиан Ассоциатед Пресс/Алами
Први покушај на свету да се деци млађој од 16 година забрани приступ друштвеним мрежама ускоро ће ступити на снагу у Аустралији – али тинејџери се већ боре.
Забрана, коју је у новембру прошле године најавио аустралијски премијер Ентони Албанез, требало би да ступи на снагу 10. децембра. Тог дана, сваки малолетни претплатник услуга укључујући Инстаграм, Фацебоок, ТикТок, Јутјуб и Снапцхат биће обрисани.
Ако компаније друштвених медија не уклоне тинејџере са својих платформи, суочавају се са казнама до 49,5 милиона америчких долара (25 милиона фунти). Међутим, ни родитељи ни деца не могу бити кажњени.
Закон помно прати остатак света, а сличну забрану разматра и Европска комисија. До сада, велики део дебате око њега био је фокусиран на то како ће се спроводити и какве ће технологије за проверу старости бити постављене, заједно са могућим штетним утицајима на тинејџере који зависе од друштвених медија за повезивање са својим вршњацима.
Али како се приближава онлајн Дан Д, тинејџери су већ почели да се припремају да надмаше напоре да смање своје дигиталне животе. Најистакнутији пример је 11тх сат времена понуде двојице петнаестогодишњака, Ноа Џонса и Мејси Нејланда, обоје из Новог Јужног Велса, да покрену случај на највишем суду у земљи тражећи поништење забране друштвених медија.
„Ако сам искрен, деца су планирала да заобиђу забрану месецима и месецима, али медији то чују тек сада због одбројавања“, каже Џонс.
„Знам децу која крију старе породичне уређаје у својим школским ормарићима. Преместили су рачуне родитељима или старијој браћи и сестрама пре много година и верификовани личним документом за одрасле, а њихови родитељи немају појма“, каже он. „Знамо за алгоритме, тако да деца прате групе старијих људи као што су баштованство или групе за шетање старијих од 50 година, а ми коментаришемо на професионалном језику како нас не би покупили.
Џонс и Нејланд су првобитно тражили судску забрану да се забрана одложи, али су уместо тога одлучили да инсистирају на томе да се њихово противљење забрани реши као посебан случај уставног права.
Њих двоје су однели велику победу 4. децембра, када је аустралијски Виши суд одлучио да ће њихов случај саслушати већ у фебруару. Главни аргумент који наводе тинејџери тужиоци је да је забрана неправедно оптерећење за њихову имплицирану слободу политичке комуникације. Они такође у својој пријави тврде да ће та политика жртвовати „значајну сферу слободе изражавања и ангажовања за 13- до 15-годишњаке у интеракцијама на друштвеним медијима“.
Либертаријански заговорници Пројекта дигиталне слободе, на челу са политичарем из Новог Јужног Велса Џоном Рудиком, вратили су се том пару. „Имам дете од 11 и 13 година и већ месецима ми говоре да сви на игралишту причају о томе“, каже он. „Сви су на друштвеним медијима. Сви имају користи од друштвених медија.“
Руддицк каже да његова деца говоре да деца разговарају о томе како да заобиђу забрану, укључујући коришћење виртуелних приватних мрежа (ВПН), нових апликација за друштвене мреже и начине за спречавање технологије провере старости.
Кетрин Пејџ Џефри са Универзитета у Сиднеју, Аустралија, каже да тек када се крајњи рок за забрану назире, она „постаје стварна“ за тинејџере. „Мој утисак је био да до овог тренутка млади људи нису баш веровали да се то заиста дешава“, каже она.
Каже да њена деца већ разговарају о решењима са својим пријатељима. Њена млађа ћерка је већ преузела другу, алтернативну платформу друштвених медија под називом Иопе. Овај сајт још није на владиној листи, али, заједно са неколико других, укључујући Цоверстар и Лемон8, влада је упозорила да се самопроцењује како не би прекршила забрану.
Лиса Гивен са Универзитета РМИТ у Мелбурну, Аустралија, каже да ће родитељи изгубити видљивост живота своје деце на мрежи, јер се деца распршују по свим деловима интернета на новим и опскурним платформама друштвених медија. Она такође очекује да ће значајан део родитеља помоћи својој деци да прођу провере старосне доби тако што ће им понудити своја лица.
Сузан Меклин, водећи аустралијски стручњак за сајбер безбедност, каже да ће то бити „потпуна игра ударца-кртице“ како се нови сајтови појављују, деца мигрирају на њих, а затим их влада додаје на листу забрањених. Она каже да владе треба да натерају велике компаније да поправе алгоритме којима се деца хране неприкладним садржајем, уместо да узимају друштвене медије од тинејџера.
„Влада је тако глупа у свом размишљању“, каже она. „Не можете забранити свој пут до безбедности, осим ако не забраните сваку апликацију или платформу која омогућава деци да комуницирају.
Меклин каже да јој је пре неколико недеља један студент тинејџер рекао: „Ако је разлог за ову забрану да се лоши одрасли држе даље од деце, зашто је онда лошим одраслима дозвољено да остану на платформи, а ја морам да одем?“
Ноах Јонес, тинејџерски тужилац у предмету високог суда, то каже још отвореније. „Нема довољно великих новина да научим шта могу да видим за 10 минута на Инстаграму“, каже он. „Моји пријатељи кажу да су педоси прошли без последица и да смо забрањени.
Теме:
