2.400 година стар „комплекс жртви“ откривен у Русији најбогатије је налазиште те врсте икада откривено
Јединствени „жртвени комплекс“ откривен између две гробне хумке у Русији открио је нове информације о погребним ритуалима номадских људи на јужном Уралу пре скоро 2.400 година.
Прошлог лета, истраживачи са Института за археологију Руске академије наука ископали су простор између хумки на археолошком налазишту Високаиа Могиланекропола са низом хумки високог статуса разбацаних на 6 километара (3,7 миља). Некропола је била у употреби између ИВ и ИИИ века пре нове ере, а откривени су бројни артефакти како у хумкама тако и ван њих.
У једном скровишту, који се налази југоисточно од хумка, багери су пронашли златну плочицу са уметком која приказује главу и предњу шапу тигра. Западно од хумке пронашли су скровиште у коме се налазе фрагменти и бронзане кутлаче и казана.
Али већина пронађених артефаката била је део „богатог комплекса за жртве“ који је био сакривен у плиткој, округлој јами западно од једног од гробних хумки.
Међу стотинама предмета пронађених у овом комплексу жртвовања били су бронзани коњски врпци, делови образа и гвоздени комадићи који представљају најмање десетак древних узда. Трака узде се протеже преко лица коња између очију и ушију, док делови образа иду окомито на врпцу, испод и са стране ока.
Узде су биле украшене равним, округлим металним круговима, од којих су неки представљали птице и митске животиње, док су други имали геометријске шаре или људска лица. У комплексу жртвовања налазила се и дрвена здела са сребрним преклопима животињских мотива, као и чељусти вепра положене као жртвена животиња.
Слика 1 оф 5
Овај комплекс жртви је најбогатији икада пронађен, како се наводи у саопштењу, по великом броју артефаката и пореклу предмета, јер су многи вероватно увезени са северног Кавказа и северног Црног мора и никада раније нису пронађени на овим просторима света.
И дрвена посуда обложена сребром и чељусти вепра сугеришу да је комплекс жртве био део погребног ритуала, навели су археолози у саопштењу. Послепогребне ритуалне радње вероватно су обављали номадски племићи у простору између хумки.
Нова открића сугеришу да ова гробља на јужном Уралу нису била само места за сахрањивање мртвих, већ и места на која су се људи враћали изнова и изнова ради спровођења ритуалних активности.
