ИЦЕ несразмерно циља Латиноамериканце у Њујорку више од било које друге етничке групе: извештај
Према новој студији, Латино имигранти су били несразмерно на мети ИЦЕ-а него било која друга етничка група у држави Њујорк током обрачуна Трампове администрације.
Америчка агенција за имиграцију и царину усредсредила се на латино мигранте брзином која далеко превазилази потеру за имигрантима који долазе у Америку из других земаља, према њујоршкој имиграционој коалицији, заговарачкој групи која је проучавала праксу спровођења савезне агенције широм Њујорка и нације.
Имигранти из Централне и Јужне Америке чине 25% имигрантске популације Њујорка, али чине 74% хапшења ИЦЕ у држави, показало је истраживање.
„Овај извештај открива реалност да спровођење ИЦЕ-а у Њујорку није само грубо – већ је дискриминаторно“, рекао је Марио Бруззоне, потпредседник за политику у групи за заступање.
„Латинозаједнице су на мети у својим насељима и кућама, често без обзира на криминалну историју. Градски лидери и креатори политике не смеју да чекају да се овај тренд погорша. Морају да делују сада да заштите породице и осигурају да Њујорк остане место где су имигрантске заједнице безбедне, а не ловљене.“
Исти тренд постоји широм земље, кажу аналитичари. Раст хапшења је заправо био спорији у Њујорку него у неким градовима попут Лос Анђелеса, где примена може брзо да ескалира, према подацима.
И, иако је велики део фокуса у Њујорку био на хапшењима у згради суда, хапшења у заједници – посебно латино мушкараца без кривичних досијеа – била су главни покретач повећане примене ИЦЕ, показала је студија.
У извештају коалиције анализирани су подаци ИЦЕ о 252.571 хапшењу агенција од 20. јануара, када је председник Трамп преузео дужност за свој други мандат, до 29. јула да би се сазнало више о размерама појачане примене нове администрације.
А резултати у Њујорку, рекли су заговорници, су дубоки.
Овај диспаритет обухвата скоро сваку латино популацију у САД, укључујући Мексиканце, Колумбијце, Кубанце, Перуанце, Никарагванце, Хондуранце, Гватемалце и Венецуеланце, наводи се у извештају.
У држави Њујорк, студија је открила:
●Еквадорци чине 4,0% недржављана, али чине 24,9% хапшења ИЦЕ-а.
● Мексиканци чине 5,6% недржављана, али чине 9,9% хапшења ИЦЕ-а.
● Гватемалци чине 1,6% недржављана, али на њих отпада 8,4% хапшења ИЦЕ-а.
● Хондурашани чине 1,3% недржављана, али чине 6,0% хапшења ИЦЕ-а.
● Колумбијци чине 2,8% недржављана, али чине 5,1% хапшења ИЦЕ-а.
ИЦЕ је 115 пута вероватније ухапсио имигранта из Никарагве него једног из Индије, а 28 пута већа је вероватноћа да ће имигрант из Јужне Америке бити ухапшен него онај из Европе, показало је истраживање.
„Ови бројеви откривају да политике ИЦЕ нису примењене на прави начин и да имају озбиљне последице по праве породице и суседства“, рекла је Клои Ист, ванредни професор економије на Универзитету Колорадо Боулдер и један од истраживача.
Представник ИЦЕ није одмах одговорио на захтев за коментар.
Обука Трампове администрације није се првенствено фокусирала на окореле криминалце, кажу аналитичари.
ИЦЕ-ова хапшења имиграната са чистим досијеима порасла су три пута брже од хапшења осуђених, наводи се у извештају, уз напомену да 30 одсто ухапшених уопште није осуђивано.
„Са имигрантима који чине 44 одсто радне снаге у Њујорку, масовне депортације су штетиле и наставиће да штете Њујорку“, наводи се у извештају. „Депортације у овом обиму значе више од изгубљених послова – оне угрожавају разноликост и динамику који дефинишу Њујорк.
