Група активиста каже да је сакупила 86 милиона музичких фајлова са Спотифи | Спотифи

Група активиста је тврдила да је сакупила милионе песама са Спотифаја и да се спрема да их објави на мрежи.

Посматрачи су рекли да би очигледно цурење могло да подстакне компаније са вештачком интелигенцијом у потрази за материјалом за развој своје технологије.

Група под називом Анна’с Арцхиве рекла је да је сакупила 86 милиона музичких фајлова са Спотифаја и 256 милиона редова метаподатака као што су називи извођача и албума. Спотифај, који има више од 100 милиона нумера, потврдио је да цурење не представља цео инвентар.

Компанија са седиштем у Стокхолму, која има више од 700 милиона корисника широм света, саопштила је да је „идентификовала и онемогућила злобне корисничке налоге који су се бавили незаконитим скрабањем података“.

„Истрага о неовлашћеном приступу утврдила је да је трећа страна украла јавне метаподатке и користила недозвољене тактике да заобиђе ДРМ [digital rights management] да бисте приступили неким аудио датотекама платформе“, рекао је Спотифи.

Спотифи не верује да је музика снимљена Аннином архивом још увек објављена. Аннин архив, који је познат по томе што пружа линкове ка пиратским књигама, рекао је на блогу да жели да направи „’архив за очување’ музике”.

Група је тврдила да аудио фајлови представљају 99,6% све музике коју слушају корисници Спотифаја и да ће се делити путем „торрента“, средства за дељење великих дигиталних датотека на мрежи.

„Наравно да Спотифи нема сву музику на свету, али то је одличан почетак“, рекао је Аннин архив, који своју мисију описује као „очување знања и културе човечанства“.

„Уз вашу помоћ, музичко наслеђе човечанства биће заувек заштићено од уништења природним катастрофама, ратовима, буџетским резовима и другим катастрофама“, саопштила је група.

Ед Њутн-Рекс, композитор и активиста за заштиту ауторских права уметника, рекао је да ће музика која је процурила вероватно бити коришћена за развој АИ модела.

„Обука на пиратском материјалу је нажалост уобичајена у индустрији вештачке интелигенције, тако да ће ова украдена музика готово сигурно завршити обуком АИ модела. Због тога владе морају инсистирати да компаније са вештачком интелигенцијом открију податке о обуци које користе“, рекао је он.

Сајт Анна’с Арцхиве упућује на ЛибГен, огромну онлајн архиву пиратских књига коју је Мета Марка Закерберга наводно користио за обуку својих АИ модела. Према поднеску у америчком суду, Закерберг, оснивач и извршни директор компаније Мета, одобрио је коришћење ЛибГен скупа података упркос упозорењима унутар АИ извршног тима компаније да је то скуп података „за који знамо да је пиратски“.

Мета је успешно бранио тужбу за кршење ауторских права од стране аутора, али тужиоци у предмету траже да преиначе тужбу.

Суоснивач стартупа са вештачком интелигенцијом написао је на ЛинкедИну да би грађани теоретски могли да „створе сопствену личну бесплатну верзију Спотифија“. Јоав Зимерман, суоснивач Тхирд Цхаир-а, рекао је да би то такође могло да омогући технолошким компанијама да „обучавају модерну музику у великом обиму“.

Додао је: „Једина ствар која их спречава је закон о ауторским правима и одвраћање од спровођења закона.

Спотифај је саопштио да је увео нове мере заштите „за ове врсте напада против ауторских права“ од објаве Анниног архива и да „активно прати сумњиво понашање“.

Ауторска права су постала бојно поље између уметника, аутора и креативаца с једне стране и компанија са вештачком интелигенцијом с друге. Алати за вештачку интелигенцију као што су цхатботови и музички генератори су обучени за огромне количине података преузетих са отвореног веба, укључујући радове заштићене ауторским правима.

У Великој Британији, креативни професионалци протестовали су против владиног предлога да се компанијама са вештачком интелигенцијом дозволи коришћење дела заштићеног ауторским правима без дозволе осим ако власник дела заштићеног ауторским правима не сигнализира да не жели да се њихови подаци узимају. Скоро сваки испитаник на владиној консултацији о предлогу подржао је забринутост уметника.

Лиз Кендал, државна секретарка за науку, иновације и технологију, рекла је у парламенту овог месеца да „нема јасног консензуса“ о том питању, додајући да ће министри „одвојити време да ово исправе“. Влада се обавезала да ће до 18. марта следеће године дати предлоге политике у вези са вештачком интелигенцијом и ауторским правима.