Јужна Кореја најављује да ће окончати усвајање у иностранству након тврдњи о превари и злоупотреби
Јужна Кореја је објавила планове да прекине све мање усвајања корејске деце у иностранству, што је потез који је уследио након „озбиљне забринутости“ коју су изразили истражитељи Уједињених нација.
УН су критиковале уочени неуспех Сеула да обезбеди откривање истине и репарације за широко распрострањена кршења људских права повезана са деценијама масовних усвајања у иностранству.
Саопштење владе у петак уследило је само неколико сати након што је Канцеларија Уједињених нација за људска права објавила одговор Јужне Кореје истражитељима.
Ови истражитељи су позвали Сеул да изнесе конкретне планове за решавање притужби усвојеника послатих у иностранство, од којих су многи са фалсификованим досјеима или који су претрпели злостављање од стране страних родитеља.
Иако се о овом питању ретко расправља на нивоу УН, Јужна Кореја се суочава са све већим притиском да се суочи са обимним преварама и злоупотребама које су мучиле њен програм усвајања. Ово је било посебно распрострањено током процвата 1970-их и 1980-их, када је на хиљаде деце годишње слано у западне земље.
Заменик министра здравља и социјалне заштите Ли Сеуран рекао је током брифинга да ће земља постепено укидати страно усвајање у периоду од пет година, са циљем да достигне нулу најкасније до 2029. године.
Транзиција ће се поклопити са пооштравањем политике социјалне заштите за децу којој је потребна нега.
Јужна Кореја је 2025. одобрила страно усвајање 24 деце, што је пад са око 2.000 у 2005. и годишњи просек од више од 6.000 током 1980-их.
У брифингу министарства здравља и одговору УН-у, званичници су се фокусирали на будућа побољшања, а не на проблеме из прошлости.
„Усвајањем су се раније углавном бавиле приватне агенције за усвајање, и иако су они вероватно давали приоритет најбољим интересима детета, можда су постојали и други конкурентни интереси“, рекла је госпођа Ли.
„Сада, пошто је систем усвајања реструктуриран у јавни оквир, а Министарство здравља и Влада имају већу улогу у процесу одобравања усвојења, имамо прилику да поново проценимо да ли је међународно усвајање заиста неопходна опција“, додала је она, наводећи напоре да се промовишу домаћа усвојења.
Истражитељи УН-а, укључујући специјалне известиоце о трговини људима, присилним или недобровољним нестанцима и злостављању деце, покренули су питање усвајања у Сеулу након месеци комуникације са Иоорее Ким. Ова 52-годишњакиња је 1984. послата у француску породицу без пристанка биолошких родитеља, на основу докумената који је лажно описују као напуштено сироче.
Госпођа Ким је рекла да је претрпела тешко физичко и сексуално злостављање од стране својих усвојитеља и да је поднела петицију УН као део ширег напора да се тражи одговорност од влада и агенција за усвајање у Јужној Кореји и Француској.
Позивајући се на шира системска питања и случај госпође Ким, истражитељи УН-а су критиковали Јужну Кореју јер није омогућила усвојеницима ефикасан приступ правним лековима за озбиљне злоупотребе и за „могуће ускраћивање њихових права на истину, репарације и обележавање споменика“.
Они су такође изразили забринутост због обустављања владине истраге за утврђивање чињеница о ранијим злоупотребама и преварама у вези са усвајањем, упркос извештајима о тешким кршењима, укључујући случајеве који могу довести до присилних нестанака.
У свом одговору, Јужна Кореја је истакла прошле реформе усредсређене на превенцију злоупотреба, укључујући закон из 2011. којим је поново успостављен судски надзор над страним усвојењима, што је окончало деценију контроле приватних агенција и довело до значајног пада међународних пласмана.
Јужна Кореја је такође цитирала недавне кораке ка централизацији органа за усвајање.
Међутим, влада је саопштила да ће даље истраге о усвајању и јаче репарације за жртве зависити од будућих закона. Није понудио нове мере за решавање огромног заостатка нетачних или фалсификованих записа који су блокирали многе усвојенике да се поново повежу са породичним породицама или сазнају истину о свом пореклу.
Цхои Јунг Киу, адвокат за људска права који заступа госпођу Ким, назвао је одговор Јужне Кореје „површним“. Он је приметио да обећања о јачим репарацијама, која су имала за циљ да смање потребу да жртве воде парницу, нису јасно наведена у нацртима закона којима се предлаже поновно покретање Комисије за истину и помирење како би истражила кршења људских права у прошлости.
Влада је такође у априлу ставила вето на закон којим би се уклонио рок застарелости за кршење људских права у држави, иако је то било пре него што је председник Ли Џае Мјунг ступио на дужност у јуну. Госпођа Ли се у октобру извинила због проблема са усвајањем у прошлости, као што је препоручила Комисија за истину.
Господин Чои, који заступа више тужилаца који туже владу због кршења људских права у прошлим диктатурама, рекао је да се они често суочавају са продуженим правним биткама када власти одбаце налазе комисије за истину као неуверљиве или наводе истекле рокове застарелости.
Госпођа Ким, која није могла бити одмах доступна за коментар, поднела је ретку петицију за одштету против владе Јужне Кореје у августу, напомињући да су је власти у време њеног усвајања лажно документовале као сироче упркос томе што је имала породицу.
После скоро трогодишње истраге притужби 367 усвојеника у Европи, САД и Аустралији, комисија за истину је у марту признала госпођу Ким и 55 других усвојеника као жртве кршења људских права, укључујући фалсификовано порекло деце, изгубљене евиденције и пропусте у заштити деце.
То је било недељама пре него што је комисија зауставила истрагу о усвајању након интерних спорова међу повереницима око тога који случајеви захтевају признање као проблематични. Судбина преосталих 311 случајева, било одложених или непотпуно размотрених, зависи од тога да ли ће законодавци успоставити нову комисију за истину путем закона.
Налази комисије признају одговорност државе за омогућавање програма страног усвајања који је препун превара и злоупотреба. Програм је био вођен напорима да се смање трошкови социјалне помоћи, а омогућиле су га приватне агенције које су често манипулисале пореклом и пореклом деце. Налази су у великој мери усклађени са претходним извештајима Асошијејтед преса.
Истрага АП-а, у сарадњи са Фронтлине (ПБС), детаљно је описао како су влада Јужне Кореје, западне земље и агенције за усвајање радиле у тандему на слању око 200.000 корејске деце у иностранство упркос доказима да су многа набављена сумњивим или бескрупулозним путем.
Претходне војне владе Сеула донеле су специјалне законе којима се промовишу усвајања у иностранству, укида судски надзор и дају огромна овлашћења приватним агенцијама, које су заобишле исправне процедуре напуштања деце док су хиљаде деце слале у иностранство сваке године.
Западне нације су углавном игнорисале злоупотребе и понекад притискале Јужну Кореју да одржи снабдевање како би задовољила своју велику потражњу за бебама.
