Људи стално преузимају информације из свог окружења, укључујући визуелне детаље и позадинске звукове. Временом, мозак научи да повеже ове знакове са оним што се обично дешава следеће. На пример, познати знак, звук или поставка могу сигнализирати да ли ће избор вероватно довести до награде или негативног исхода. Овај процес је познат као асоцијативно учење, што једноставно значи учење кроз поновљене везе између знакова и резултата. У свакодневном животу ова врста учења помаже људима да доносе брже и често боље одлуке.
Међутим, овај систем не функционише на исти начин за све. За људе са компулзивним поремећајима, зависностима или анксиозношћу, ове научене асоцијације могу постати претерано моћне. Уместо да служе као корисни водичи, знаци могу почети да доминирају доношењем одлука. Појединци могу да се осећају привучени одређеним призорима или звуцима или да их избегавају, чак и када то доводи до лоших исхода.
Проучавање пристрасног одлучивања
Да би боље разумео како се то дешава, Гиусеппе ди Пеллегрино са Универзитета у Болоњи водио је студију фокусирану на то како људи уче из знакова и како ово учење понекад може поћи наопако. Истраживање је испитивало неприлагођено доношење одлука, које се односи на изборе који и даље изазивају штету или штету упркос понављаним негативним последицама.
Како је описано у њиховој ЈНеуросци У раду, истраживачи су открили да се људи увелико разликују у томе колико се ослањају на еколошке знакове када доносе одлуке. Неки појединци у великој мери зависе од околних визуелних приказа и звукова како би водили своје изборе, док се други много мање ослањају на њих.
Зашто се неки људи боре да се прилагоде
Студија је такође открила важан проблем за оне који су веома оријентисани. Када познати знакови почну да сигнализирају ризичније или мање повољне исходе, ови појединци се често боре да се прилагоде. Можда ће имати потешкоћа да ажурирају своја уверења о томе шта ти знакови значе и да одуче старе асоцијације које више не важе. У пракси, то значи да мозак наставља да реагује као да се ништа није променило, чак и када је ситуација очигледно да јесте.
Као резултат тога, неповољно доношење одлука може опстати током времена. Уместо да се прилагођавају новим информацијама, људи могу понављати исте ризичне или штетне изборе изнова и изнова.
Импликације за зависност и анксиозност
Према истраживачима, ови налази сугеришу да неки људи имају јачу осетљивост на знакове од других, у комбинацији са смањеном способношћу да ревидирају оно што су научили о тим знаковима. Ова комбинација може помоћи да се објасни зашто је одређене обрасце одлучивања тако тешко разбити.
Истраживачки тим планира да настави проучавање асоцијативног учења у популацији пацијената. Њихов циљ је да боље разумеју да ли се штетни обрасци одлучивања – који карактеришу зависности, компулзивне поремећаје и анксиозност – чешће јављају код људи који су посебно осетљиви на призоре и звукове који утичу на њихов избор.
