АМјанмар излази на биралишта у суботу у првој од три фазе строго контролисаних избора, плакати јарких боја надвијају се над породицама са децом која још живе од рушевина зграда уништених у разорном земљотресу у Мандалају пре девет месеци.
Људи овде у Мандалају и у комерцијалној престоници Јангону изражавају мешавину беса и резигнације због ове такозване демократске вежбе, у оштрој супротности са ентузијазмом виђеним на гласањима 2020. и 2015. године, када је Национална лига за демократију Аунг Сан Су Ћи победила војну прокси странку и њене савезнике.
Булдожери бацају облаке прашине над улице које су сада препуне саобраћаја и људи, као и билборде који рекламирају неколико партија које је хунта проверала и којима је дозвољено да се кандидују, први откако су генерали збацили изабрану владу Аунг Сан Су Ћи пре скоро пет година.
Земљотрес је убио хиљаде људи и вратио Мјанмар на међународну сцену, јер су многе земље допринеле напорима режима за помоћ. Али ако је хунта мислила да је то значило њену реинтеграцију у глобално крило, онда се преварила; многе од истих земаља, као и снаге отпора широм Мјанмара, осудиле су ове изборе као далеко од слободних и поштених усред грађанског рата.
„Овај пут смо приморани да одемо и гласамо. Не знамо шта би нам се могло догодити ако не урадимо“, каже Кхин Нанг* у Мандалају. Њен брат је политички затвореник и она мора да буде опрезна. „Надамо се амнестији после избора“, каже она док пуни кесу авокадом, наранџама, кексима, куваним месом и козицама које ће му однети. „Затворска храна није добра“, додаје она.
„Ићи ћу да гласам јер морам. Систем је први пут електронски и чак није могуће оставити празно“, каже Зав Зав. „Не знам чак ни имена људи који се кандидују или њихових партија.“
У Јангону, близу пијаце Бокиоке Аунг Сан, назване по оцу Аунг Сан Су Ћи и лидеру независности, људи проверавају своја имена на изборним листама које су јавно објављене.
Многи кажу да ће гласати из страха од казне, други отворено изјављују да ће бојкотовати процес. Неколико породица је подељено, а неки углавном старији чланови кажу да ће изабрати војног политичког заступника, Партију солидарности и развоја (УСДП).
Главни градови Мјанмара под контролом режима у срцу земље релативно су изоловани од сукоба који је беснео између војске и комбинације дуготрајних етничких оружаних група и Снага народне одбране, које су формиране након државног удара 2021. године. Војска је успела да се одржи у центру углавном захваљујући својој артиљерији и ваздушним снагама, често погађајући цивилне циљеве попут болница и школа у покушају да ослаби подршку групама отпора.
Јако ослабљена економија некако и даље функционише, али растуће цене хране и екстремне стамбене потешкоће оптерећују урбане центре набујале људима који траже уточиште од борби и природних катастрофа. Док се већина земље бори, богатији Бурманци могу уживати у добро снабдевеним пијацама, увезеној храни и ноћној сцени живе музике и ресторана, хотелима са пет звездица пуним божићних украса и неколико војних униформи на видику.
У великој мери захваљујући директној интервенцији суседне Кине и технологији беспилотних летелица и другој војној подршци коју је пружила Русија, режим је повратио значајну територију коју је изгубио након офанзиве у октобру 2023. коју је покренуо савез етничких група у држави Шан на западу и у источном Ракхинеу. Напредовање побуњеника је првобитно подржала Кина, делимично са циљем да се сузбије огроман комплекс центара за преваре, од којих су неки управљали кинеским криминалним групама близу њене границе и циљаним на кинеске грађане.
Као јасна демонстрација тога како Пекинг сада чврсто подржава хунту, Кина је у августу угостила вођу државног удара Мјанмара, вишег генерала Мин Аунг Хлаинга, током прославе 80. годишњице победе над Јапаном, заједно са руским председником Владимиром Путином и севернокорејским Ким Џонг Уном.
„Дошло је до прекретнице у земљи, откако је Кина експлицитније стала на страну режима“, каже дипломата у Јангону. „Они више контролишу. Овим изборима само желе да покажу своју снагу.“
Хиљаде цивила је погинуло у сукобу – тачан број није познат – а више од 20.000 политичких затвореника се и даље држи у страшним условима, укључујући Аунг Сан Су Ћи, о којој се појављује мало информација.
Противљење изборима је нови злочин и више од 200 људи је ухапшено од јула због повезаних кривичних дела, као што су критичке објаве на друштвеним мрежама и дистрибуција летака против гласања. Изречене су затворске казне преко 40 година.
Аунг Сан Су Ћи служи 27-годишњу казну за наводну корупцију, оптужбе које су нашироко осуђене као политички мотивисане. Њену НЛД и друге антирежимске странке које су одбиле да се пријаве за изборе режим је распустио.
Адвокат из Бангкока упознат са ситуацијом Аунг Сан Су Ћи каже да је она недавно имала проблема са зубима, али да јој није пружена одговарајућа медицинска помоћ. Постоје спекулације да ће избори довести до амнестије, али мало ко верује да је њено ослобађање на плану.
И док је њена репутација знатно нарушена изван Мјанмара због одбране војног напада против Рохиња 2017. године – што је предмет Независна документарац објављен у ово време пре годину дана – у Мјанмару је и даље веома поштована.
„Настављамо да се молимо за њу“, рекла је Миа Хлаинг, учитељица у Јангону, наглашавајући широко распрострањену наклоност према њиховом бившем вођи. „Људи иду у пагоду Шведагон да се помоле за њу на њен рођендан и узму црвену ружу. Последњи пут када је моја сестра рекла да се пази, била је то превише опасна политичка изјава.“
Постоје, међутим, два фактора који смањују вероватноћу да би она могла да поврати своју кључну улогу чак и ако преживи притвор: њене године – напунила је 80 година у затвору прошлог јуна – и појава нове генерације већинске Бамаре која води борбу против режима.
„Ген З је и даље поштује, али је нису хтели да слушају“, каже адвокат.
„Земља мора да иде даље“, каже Вин Хтет, новинар и аналитичар из Јангона.
Власник фабрике одеће у индустријској зони Јангона нада се да ће избори донети стабилност и више страних инвестиција. „Морали смо да прекинемо операције прошлог месеца јер су све поруџбине отказане јер се људи плаше онога што се дешава.
Али мало ко верује да ће хунтино постављање номинално цивилне владе ставити тачку на брутални грађански рат који укључује не само етничке наоружане групе концентрисане у пограничним областима, већ сада и већину Бамара у срцу Мандалаја.
„Шта ће се променити после ових избора? Ништа“, одговара Тири.
* Имена људи интервјуисаних у Мјанмару су промењена да би се заштитио њихов идентитет
