Мјанмар излази на изборе. Али нису људи ти који држе моћ – то је Кина | Мјанмар
Војска Мјанмара успела је да поврати замах у својој борби против одлучних опозиционих група, поново заузевши неку територију и наставивши са широко осуђеним изборима који почињу у недељу.
То је преокрет за војску, која је изгледала толико опседнута да су се неки усудили да запитају да ли би могла да се сруши.
Аналитичари указују на Кину и њену променљиву подршку као на један од најважнијих фактора који је променио динамику у петогодишњем сукобу који је први пут избио после државног удара 2021. године.
„Ово је заиста све што Кина игра улогу у преокрету ствари у корист војног режима“, каже Џејсон Тауер, виши експерт у Глобалној иницијативи против транснационалног организованог криминала који је фокусиран на Мјанмар. Пекинг је користио затварање граница да изврши притисак на моћне етничке оружане групе на северу земље да договоре примирје, па чак и да врате територију војсци, пошто је појачао дипломатску подршку и наставио са трансфером оружја.
„Новије технологије дронова [introduced to the military] то је везано за Кину, притисак на етничке оружане организације, смањење отпора са којим се хунта суочавала у северном делу земље, то је Кина“, додао је. Кина је такође увела војску у платформе као што је Шангајска организација за сарадњу. Самит, подижући свој међународни углед, додао је Тауер.
Грађански рат и даље бесни у већем делу земље, док војска још увек није у стању да контролише огромна подручја територије, али подршка Кине јој је барем омогућила да поврати део земље.
Међутим, Кина није посебан обожаватељ војске Мјанмара. Иако продаје оружје хунти, такође има везе са оружаним групама против којих се војска бори. Кинески приступ обема странама се променио.
Одговор Пекинга на државни удар у почетку је био пригушен, али је постајао све незадовољнији сукобом и економским хаосом који је уследио, пошто су се нове продемократске групе наоружавале да се боре против хунте, повремено у сарадњи са етаблиранијим етничким наоружаним групама које су се дуго бориле за већу аутономију.
Кина, која дели границу од 2.185 км (1.358 миља) са Мјанмаром, главни је инвеститор у земљи и има амбициозне планове да изгради коридор кроз Мјанмар који директно повезује југозападну Кину са Индијским океаном. Међутим, њени инфраструктурни пројекти су озбиљно поремећени борбама након државног удара.
Кина је постала фрустрирана не само растућим сукобом, већ и експлозијом организованог криминала. Управо је гнев због пролиферације превара у пограничним областима навео Кину да да своје прећутно одобрење етничким наоружаним групама са севера да покрену офанзиву против хунте крајем 2023. Такве групе се ослањају на кинеску границу за снабдевање оружјем.
Ове северне етничке оружане групе које су улазиле у сукоб након државног удара изненадиле су војску и пале су огромне територије.
У том тренутку је Кина „исправила курс“, рекао је Морган Мајклс, научни сарадник за безбедност и одбрану југоисточне Азије на Међународном институту за стратешке студије, при чему је Кина користила затварање граница да би натерала етничке оружане групе на повлачење. „Да ли је Кина заиста икада намеравала да те групе учини толико јаким да ће срушити државни апарат Мјанмара? Мислим да није – јер чим је то постала могућност, Кина је умешала“, рекао је Мајклс.
Кина није одобравала државни удар због нестабилности који је донео – али се плашила да би, уколико би се хунта распала, могао уследити још већи хаос.
Да Пекинг буде срећан
Кина је за сада бацила своју тежину иза војске Мјанмара и њених изборних планова, које су посматрачи и експерти УН-а осудили као лаж. Раније ове године кинески министар спољних послова Ванг Ји изразио је наду да ће се гласањем постићи „домаћи мир уз престанак непријатељстава међу странкама и национално управљање засновано на вољи народа“, као и национално помирење и „друштвени склад“, према кинеском министарству спољних послова. Она ће послати изборне посматраче, заједно са земљама укључујући Русију и Вијетнам.
Нема истинске опозиције која ће се кандидовати на изборима, у којој ће доминирати посредничка странка војске, Партија солидарности и развоја Уније, која даје више од петине кандидата и која се у неким областима практично кандидује без оспоравања. Према уставу, шеф хунте Мин Аунг Хлаинг је обавезан да преузме улогу председника, врховног команданта или председника парламента – иако многи верују да неће бити вољан да се одрекне власти.
Војска је пружила уверавања Кини, рекавши да ће економски пројекти ићи даље, и обећала је да ће се обрачунати са преварама, након што је последњих месеци бомбардовала делове злогласног комплекса КК Парк. Међутим, нејасно је да ли ће војска моћи да одржи обећања.
Могуће је да, ако Кина види војску као протраћивање прилика за успостављање примирја са својим противницима, или ако за две године и даље нема напретка у инфраструктурним пројектима, Пекинг може поново да се удаљи од војске, рекао је Тауер.
Анти-кинеско расположење је порасло у Мјанмару, укључујући перцепцију да Кина подстиче сукобе како би повећала сопствену моћ над земљом – оспорава се Јун Сун, виши сарадник и директор програма за Кину у Стимсон центру.
„Кини није потребан рат да би извршила утицај на било ког од политичких играча у земљи“, рекла је она.
„Мислим да ће Кинези рећи да ситуацију виде као динамику, да ће равнотежа снага на крају довести до неке стабилности“, рекла је она. „Ниједна страна није нужно коњ којег је Кина одабрала.
