Зеленски ће се састати са Трампом јер напори да се оконча рат Русије и Украјине остају недостижни: НПР

Украјински председник Володимир Зеленски говори током конференције за медије на Самиту ЕУ у Бриселу, у четвртак, 18. децембра 2025.

Геерт Ванден Вијнгаерт/АП

сакрити натпис

пребаци наслов

Геерт Ванден Вијнгаерт/АП

ВЕСТ ПАЛМ БИЧ, Флорида — Председник Доналд Трамп угостиће у недељу свог украјинског колегу Володимира Зеленског како би покушао да закључи мировни споразум којим би се окончао скоро четворогодишњи рат који је почео инвазијом Москве на Украјину.

Њих двоје ће се састати у Мар-а-Лаго, Трамповом приватном клубу у Палм Бичу на Флориди, где амерички председник проводи празнике и има дневни ред углавном испуњен дневним рундама голфа. Зеленски је рекао да су њих двојица планирали да разговарају о безбедносним и економским споразумима и да ће покренути „територијална питања“ пошто су Москва и Кијев и даље жестоко у сукобу око судбине региона Донбас у источној Украјини.

У данима пре састанка, Русија је појачала нападе на престоницу Украјине, користећи ракете и беспилотне летелице да нападне Кијев и покуша да појача притисак на Зеленског.

„Украјина је спремна да учини све што је потребно да заустави овај рат“, објавио је Зеленски у суботу Кс. „Морамо да будемо јаки за преговарачким столом“.

У одговору на нападе, он је написао: „Ми желимо мир, а Русија показује жељу да настави рат. Ако цео свет — Европа и Америка — буду на нашој страни, заједно ћемо зауставити“ руског председника Владимира Путина.

На састанку са канадским премијером Марком Карнијем у Халифаксу, Нова Шкотска, у суботу, Зеленски је рекао да је кључ мира „притисак на Русију и довољна, снажна подршка Украјини“. У том циљу, Карни је најавио 2,5 милијарди канадских долара (1,8 милијарди долара) више економске помоћи своје владе да помогне Украјини да се обнови.

Осуђујући „варварство“ последњих руских напада на Кијев, Карни је приписао и Зеленском и Трампу стварање услова за „праведан и трајни мир“ у кључном тренутку.

Трамп и Зеленски који су седели лицем у лице такође су истакли очигледан напредак који су остварили Трампови највиши преговарачи последњих недеља док су стране размењивале нацрте мировних планова и наставиле да обликују предлог за окончање борби. Зеленски је рекао новинарима у петак да је нацрт предлога од 20 тачака о којем су преговарачи разговарали „готово око 90 одсто“ — понављајући бројку и оптимизам који су амерички званичници пренели када су се Трампови главни преговарачи састали са Зеленским у Берлину раније овог месеца.

Током недавних разговора, САД су пристале да Украјини понуде одређене безбедносне гаранције сличне онима које су понуђене другим чланицама НАТО-а. Предлог је уследио када је Зеленски рекао да је спреман да одустане од покушаја своје земље да се придружи безбедносном савезу ако Украјина добије заштиту попут НАТО-а која би била осмишљена да је заштити од будућих руских напада.

Пред нама су ‘интензивне’ недеље

Зеленски је на Божић разговарао и са специјалним изаслаником САД Стивом Виткофом и Џередом Кушнером, Трамповим зетом. Украјински лидер је у посту на Кс рекао да су разговарали о „одређеним суштинским детаљима текућег рада“ и упозорио у накнадном посту да „још треба да се уради на осетљивим питањима“ и да „недеље које су пред нама такође могу бити интензивне“.

Амерички председник је радио на окончању рата у Украјини већи део своје прве године на функцији, показујући иритацију и према Зеленском и према Путину, док је јавно признао тешкоће окончања сукоба. Давно су прошли дани када се, као кандидат 2024. године, хвалио да може да реши туче за један дан.

Након што је у октобру угостио Зеленског у Белој кући, Трамп је захтевао да и Русија и Украјина зауставе борбе и „зауставе се на линији борбе“, имплицирајући да би Москва требало да буде у стању да задржи територију коју је одузела Украјини.

Пре састанка у недељу, Зеленски је рекао да кључна питања која остају нерешена између Украјине и САД укључују питања око територије, Запорошке нуклеарне електране и финансирања послератног опоравка Украјине. Он је рекао да постоје и нерешена техничка питања у вези са безбедносним гаранцијама и механизмима надзора.

Украјина је пренела свој став САД, рекао је Зеленски, додајући да ће званичници Трампове администрације то пренети Русији.

Зеленски је такође прошле недеље рекао да би био спреман да повуче трупе из источног индустријског срца Украјине у оквиру плана за окончање рата, ако се и Русија повуче и то подручје постане демилитаризована зона коју надгледају међународне снаге.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је новинарима у петак да је Кремљ већ био у контакту са САД

„Договорено је да се настави дијалог“, рекао је он.

Путин жели да се задрже руски добици и још много тога

Путин је јавно рекао да жели да се све области у четири кључна региона које су заузеле његове снаге, као и полуострво Крим, незаконито припојено 2014. године, признају као руска територија. Он је такође инсистирао да се Украјина повуче из неких области у источној Украјини које московске снаге нису заузеле. Кијев је јавно одбацио све те захтеве.

Кремљ такође жели да Украјина одустане од настојања да се придружи НАТО-у. Упозорено је да неће прихватити распоређивање било каквих трупа чланица војне алијансе и да ће их посматрати као „легитимну мету“.

Путин је такође рекао да Украјина мора ограничити величину своје војске и дати званични статус руском језику, што је захтевао од почетка сукоба.

Путинов саветник за спољне послове Јуриј Ушаков рекао је овог месеца пословном дневнику „Комерсант“ да ће руска полиција и национална гарда остати у деловима Доњецка – једне од две главне области, заједно са Луганском, које чине регион Донбаса – чак и ако постану демилитаризована зона према будућем мировном плану.

Ушаков је упозорио да би покушаји постизања компромиса могли дуго да потрају. Он је рекао да су предлози САД који су узели у обзир руске захтеве „погоршани“ изменама које су предложиле Украјина и њени европски савезници.

Трамп је донекле био пријемчив за Путинове захтеве, тврдећи да се руски председник може убедити да оконча рат ако Кијев пристане да уступи украјинску земљу у региону Донбаса и ако западне силе понуде економске подстицаје да Русију врате у глобалну економију.