Судански играчи издржавају брутални рат како би донели наду кроз Афрички куп нација
Када је играч Судана Аммар Таифоур први пут чуо пуцњаву испред своје хотелске собе, слегнуо је раменима и поново заспао. Имао је фудбалску утакмицу.
Али неколико сати касније, поново је избила пуцњава и наоружани људи су опколили хотел у Омдурману, у централном Судану, покушавајући да преузму контролу над тим подручјем. Таифоур, 28-годишњи америчко-судански везиста, није схватио да су хици означили почетак бруталног рата који ће однети десетине хиљада живота и раселити милионе.
„Видели смо их са прозора широм хотела како држе оружје“, рекао је Таифоур за Асошијетед прес на Афричком купу нација ове недеље. „Пуцали су на војне авионе. Било је потпуно неочекивано.“
Таифоур и његови саиграчи, тренери и медицинско особље били су заробљени у хотелу више од два дана, јер су залихе хране и воде биле при крају. Отишли су тек након што су се наоружани људи повукли, а Таифоур је одлетео назад у Сједињене Државе, остављајући своју каријеру у Судану док је тражио нови тим.
Његово искуство одражава искуство других суданских играча који су приморани да побегну из земље, остављајући чланове породице у ратом разореној афричкој држави док покушавају да наставе фудбалску каријеру на највишем нивоу.
УН су рат у Судану означиле као најгору хуманитарну кризу на свету. Избила је у априлу 2023. када је борба за моћ између војске и моћних паравојних Снага за брзу подршку експлодирала у отворене борбе, са широко распрострањеним масовним убиствима и силовањима, и етнички мотивисаним насиљем.
У сукобу је погинуло више од 40.000 људи према подацима УН, али хуманитарне групе кажу да би прави број могао бити много пута већи. Више од 14 милиона људи је расељено, јер су се епидемије болести и глад шириле у деловима земље.
Али репрезентација Судана, позната као Соколи из Џедијана, истрајава и квалификовала се за Куп Африке упркос томе што је тренирала и играла сваку квалификациону утакмицу у иностранству. Судан је чак победио Гану, одбијајући афричку моћ да се квалификује за четворонедељни турнир.
За многе Суданце, тим је постао симбол наде и јединства и редак извор радости да побегну од ратних тешкоћа. Уочи уводне утакмице њиховог тима против Алжира у мароканској престоници Рабату, присталице Судана су избиле у славље, машући националним заставама и сиреном аутомобила. Стотине су узвикивале „Судан! и плесали док су се пробијали до стадиона и фан зона.
„Рат је уништио многе делове земље и убио превише невиних људи“, рекао је репрезентативац Мохамед Абуагла за АП. „Играње и побеђивање доноси срећу нашим људима у домовини. Трудимо се да у њих посадимо мало семе осмеха, упркос тешкоћама које трпе.“
И сами играчи су се суочили са многим изазовима. Пошто је лига суспендована због рата, играчи су били приморани да играју у иностранству, често у суседној Либији.
Два највећа суданска клуба, Ал Мерих и Ал Хилал, такмиче се у лиги Руанде. Раније су играли у првенству Мауританије, а Ал Хилал га је освојио. Прошле године, Судански фудбалски савез је организовао оно што је назвало „елитном лигом“, такмичење осам тимова које је трајало мање од месец дана.
Абуаагла је изгубио стрица током рата.
„Био је болестан, али нисмо могли да га одведемо у болницу јер су сви били оштећени од борби“, рекао је Абуагла, борећи се са сузама.
Оба играча су рекла да је рат покретачка снага за суданске играче на терену. Они носе тежину борбе својих сународника, било код куће или у иностранству, и осећају већу одговорност да представљају Судан сада него икада раније.
Суданци се окупљају иза свог тима јер служи као аполитичан симбол земље, рекао је за АП аналитичар политичког и безбедносног ризика Томас О’Доноху. То може ујединити људе и подсетити их или нешто што вреди славити, рекао је он.
„Али не мислим да фудбалски тим сам може да гурне зараћене стране ка прекиду ватре или посредовању“, рекао је О’Доноху. „Сукоб траје скоро три године и укључује бројне домаће и међународне актере, од којих многи имају економске интересе у Судану.
Судан је изгубио прву утакмицу Афричког купа од Алжира и надаће се да ће напредовати из своје групе добрим резултатима против Буркине Фасо и Екваторијалне Гвинеје. Али тим су такође мучиле повреде, са три нападача, капитеном тима и беком сви искључени.
„Тешка је ситуација. Понекад ми није пријатно да причам о томе, али само морам да се позабавим онима који су доступни и како најбоље можете да их искористите“, рекао је тренер Судана Џејмс Квеси Апија после пораза од Алжира.
Играчи који се такмиче у Мароку одлучни су да иду што даље и сањају да подигну трофеј.
„Прије сваке утакмице молим се за људе у Судану“, рекао је Таифоур. „Они заслужују срећу, а ја се трудим да дам све од себе да им то донесем.
